Томислав Душановић Катинац
Најлепши је дан
Који започне у твоме оку,
На твоме лицу…
Када Сунце начас застане
Песме славуја зору обзнане
И ја схватим да ниси сан!
Најлепши је дан
Када се нађеш у моме крилу
Топла и нежна…
Кад откуцаји на моме билу
Просто полуде
Твоји пољупци чисто ме слуде
А ја као опчаран
Нестајем, тонем…
Клизим ка твоме срцу
К`о лавина снежна…
Најлепши је дан
Кад видим да си стварна
Да си неизбежна!
О Katinac
"Можда је мене урођена самоувереност и склоност ка писању стављала у супериорни положај и ја сам упорно провоцирао саговорнике желећи да од њих извучем све што ме занима. Када би требало да одговорим на питање вешто сам манипулисао речима, стварајући двосмисленост и недоумицу код саговорника.
-Из приче "Како сам стигао у Фаркаждин"
Мој животни мото: "ЈУЧЕ- НЕ ПОСТОЈИ, СУТРА- НЕИЗВЕСНО, ДАНАС- ЈЕДИНО ИЗВЕСНО!!!"
Овај унос је објављен под
Uncategorized и означен са
Песма. Забележите
сталну везу.
katinac 
prelepa prolećna pesma
Велико је задовољство да је све жене доживе, схвате… И не само жене! Хвала, Љиљана!
❤