Цигани звани Роми

Томислав Душановић Катинац

Цигани звани Роми
Много је душебрижника, што домаћих што страних, који из незнања и непознавања словенског духа, источњачке нити која се провукла преко Карпата скоро до Алпа, покушавају да, доскора етничкој групи, а сада народу, усаде комплекс ниже вредности, убеђујући их да се другачије зову, а да нису оно што јесу. Да су Роми, а да нису Цигани! Причу о мултиетичности и толераанцији, равноправности и расној дискриминацији смислили су покајници, који су тај исти, сада народ, својевремено довели до истребљења. Полну равноправност, расну једнакост, дечја права смишљају и измишљају она друштва која су жену третирала као мазгу, а децу као нуспроизвод ситног телесног задовољства. Цигани јесу наши и остаће наши.
У земљи Србији Цигани имају своје место, свој статус, своје право- све што има и Србин. У земљи Србији су Цигани опевани у најлепшим песмама, испричани у причи, у анегдоти, у вицу. Да су нам страни, да без њих можемо не би се провлачили кроз нашу свакодневницу. Често смо исте вере, исту крсну славу славимо, исто кумујемо и свадбујемо, исто тугујемо! Нека нам Бора и Коштана буду опомена и браник преко којег не смемо да закорачимо- јер бисмо закорачили у празно.
Циганин- стара словенска реч, понекад сетна, понегад милозвучна, инспиративна и креативна, неизоставни део нашег и њиховог фолклора. Једнака свуда, до Алпа. И свуда лепо звучи!
Не ретко у земљи Србији видећете за славском трпезом Србе и Цигане, комшије, пријатеље- понекад и рођаке.
Циганин или Србин или ма ко други, ако жели да се претвори у своју погрдну супротност, другу страну- то може веома лако да учини и може бити поруга самом себи, а не свом народу.
Циганин или Србин или ма ко други, ако жели да буде репрезент свог народа и завреди поштовање и уважавање, такође може веома лако да то и постигне.
Зар смо ми позвани да убијамо дух цигански, да мењамо култ цигански, културу, макар и условну.
Зар смо ми позвани да мењамо име једног народа, име у коме је садржано све: и лепо и ружно и добро и зло и туга и радост и покуда и похвала!
Ко то и у име чега (кога) заблуђује млади свет да је реч Циганин погрда, а Ром романтика и божје слово? Вујаклија не зна за Роме- само за
»‘роме», што би Вук рекао: «они који иду уз помоћ штапа»!
А не тако давно читали смо транспаренте «Браћо Срби, Цигани су уз вас!»
Не заборавимо- свако српско село има своје Цигане и сви Цигани имају своје српско село и нико ником не смета. Не знам како би било са Ромима!?
Питам се само када ће Руси своје чувене Цигане покрстити и дати им друго име и на шта би онда личио моћни Макар Чудра – можда на неку бедну јајару!? И ко би га помињао! Али Руси се поносе својим Циганима и они су неизбежни део традиције и фолклора.
П.С. Стварно, нисам чуо за шпанске Роме али шпански Цигани ме фасцинирају!

Advertisements
Објављено под Uncategorized | Означено са | Оставите коментар

Циганка Анка

Томислав Душановић Катинац
*
Циганка Анка лепа оката
Ево ти Реџо двеста дуката
Па да је водим

Таква ти иста
На вашару у Паланци
Вреди триста

Кол`ко би тражио да је ти родиш
Љутну се Реџа
Цигански геџа

Анка Циганка
Плавојка
Низ рамена јој висе
Два три увојка
Дугокоса
Боса
У струку педаљ не више
А бокови
Кад их зањише
Земљу помера

`Ајде Реџо
Теби дуката двеста
Циганка Анка моја невеста
Па свима мило

Зар да Реџино старачко крило
Остане празно
Стигни ме казно
Божја и све васељене
Ако моја оката
За двеста дуката
Прелепа Анка
К`о трска танка
Буде нечија невеста

За благо моје нема те цене

Објављено под Uncategorized | Означено са | Оставите коментар

Крв циганска на бакрачу сјаји…

Томислав Душановић Катинац
*
Крв циганска на бакрачу сјаји
У кориту тек уснуло дете
Ава кари- Циганка ми рече
И у прво шипражје утече

У шипражју запалила ватру
Да се месец у њу загорео
Па над горјем
К`о крв се пролио

Ава кари- шапатом ме мами
И кошуљу по лисју простире
Те се лисје у постељу твори
Месец јој се под пупак сакрио
На грудима зањихане звезде
Дивљао сам на Кумовој слами
Док Циганку сладостраст раздире

У зору је ишчупала срце
И хитила над уснуло горје
Да на њему Равиојле језде

Циганин се из сна прометнуо
У зло око што у горје гледа

Плану око те зажеже борје
Да тамјаном нечастиву кади

Ал` Циганка дивљег коња јаше
Те одјезди кроз табор цигански

Објављено под Uncategorized | Означено са | Оставите коментар

Враћали смо се…

Томислав Душановић Катинац
*
Враћали смо се преко долина
Кроз пролеће срећни и троми
Снагом просутом на вечерњи мирис трава и вода
Враћали смо се заљубљени
Чинило се до небеса
Заљубљени у подерану ципелу пуну блатњаве воде
Једину цигарету нађену у аљкаво баченој кутији неког расипника
Све смо волели

Враћали смо се поред трешања крајпуташица
Скривали се у цвету
Да бисмо почетком лета
Заголицали нечије усне
Враћали смо се док су ветрови
Тихо и побожно
Шапутали молитву за Амора
Док се месечина провлачила кроз рукав
Да би засјала на грудима девојачким

Увек смо се враћали преко долина
У младост своју и детињство
Кроз орошена поља
Преко удаљених видика
У своје корене и биће своје

Објављено под Uncategorized | Означено са | Оставите коментар

Пролеће бива

Томислав Душановић Катинац

Пролеће бива

Кад у горју пупољ бубри и развија се
Кад у пољу жито клија и зазелени се
Бива пролеће

Кад у борју тамјан излива се и кади
Кад кољу јагањце и овце заблеје
Кад жабе закрекећу из вира блатног
Кад испуцала рука прво биље сади
Кад мотике грабе четвртасте леје
Кад из кала никне мусав дечји бог
Бива пролеће

После зазелени дрвеће
Прошара се цвеће
И голуб с висока надлеће
Жена силно осети зачеће
Пролеће
Бива пролеће

Објављено под Uncategorized | Означено са | Оставите коментар

Кад те видим насмејану…

Томислав Душановић Катинац
*

Кад те видим насмејану милу ведру
Са широком зеном к`о кладенац бистри
У мени се прене нека жеља силна
Жеља силна чиста и тако умилна
И све тиња Па заискри

Чекам да ноћ дође па да сањам
Па да волим кол`ко хоћу до свитања
Па да цикнем у цик зоре од лепоте
У цик зоре сам за себе без хитања

Кад ти видим очи бистре и дубоке
Утонем у понор лепоте и страсти
А из главе прхне успавана птица
Успавана птица нема и без лица
И све кружи неће пасти

Кад ми дођеш у наручје у обручје
Тад нестанем распршим се као пена
Такнем лице усне очи и све драго
И све драго што постаје део мене
Моја зена

Кад те видим насмејану милу ведру
Чекам да ноћ дође па да сањам
Кад ти видим очи бистре и дубоке
Кад ми дођеш у наручје у обручје
Тад нестанем распршим се као пена

Објављено под Uncategorized | Означено са | Оставите коментар

Богојављење

Томислав Душановић Катинац

Богојављење

Стајали смо на прагу
Ја Мати и Брат
Ноћ Уштап је био
Мати се прекрсти
Целива земљу и рече
Господе не дај рат!

Објављено под Uncategorized | Означено са | Оставите коментар