Када бих могао…

Томислав Душановић Катинац
$
Када бих могао да се претворим у месечев зрак,
Спустим се на твоје лице,
Завирим у недра,
А онда се спустим низ бедра,
Распршим мрак
И заспем те  топлином
Коју ти дарујем немилице.

А можда у сунчев зрак
И над тобом бдим васцели дан,
А у тихани сутон
Претворим те у бајку, у сан.

Ал` нека,
Можда је боље да објединим
Ноћ и дан.

10. септембра 2016.

Објављено под Uncategorized | Означено са | Оставите коментар

Он

Томислав Душановић Катинац

ОН

Са њим сам веома често. Није то дружење, није блискост, присност… Једноставно, то је некакво стање.
Понекад с њим и разговарам, питам га којешта. Понекад му причам, дуго, дуго. Понекад га само посматрам.
Питам се какав је он човек!? Ја га видим из једне перспективе али се не усуђујем да о њему било шта кажем. Не бих да погрешим. А можда би и непристојно било да ја нешто кажем. Али, радозналост, знатижеља, гурају ме према њему. Његова тајновитост, тихост, смиреност понекад ме мало зачуде.
Деси се, сам почне да ми прича. Понекад до поноћи, не да ми да заспим… Често и осванемо! То су размишљања, погледи на свет, на живот, на љубав…
Највише је причао о Њој. Са Њом, онако, сам… Она му је опсесија, чаролија… Она му је свет и све! Диви се њеној појави, њеном бићу, њеном духу… Кад прича о њој, прича с надахнућем, усхићењем… Уздиже је до звезда, она постаје метафора!
Она је поносна, пркосна… Своја на своме. Понекад тврдоглава али не и саможива! Бритка и одлучна… Понекад веома импулсивна. А понекад веома посесивна!
Није побожан, а она му је божанство.
Дешава се да напрасно почне еуфорично да прича о тако безначајној и малој ствари. Нађе у њој некаву природну равнотежу, склад… Неко тајанствено својство, чудну везу реалног и иреалног!
Умео је да о пауковој мрежи направи есеј, да цвркут птице преточи у песму.
А зашто причам о њему? Искрено, баш и не знам. Али ме у неку руку притиска, његово стално присуство скоро ме преобрати у Њега! Чудно, кажем, веома чудно.
Он увек путује са мном. Прати ме као сенка. Или сам ја његова сенка?! То је дилема, питање реалног и иреалног. Рационалног и ирационалног.
Почео сам да га схватам и покушавам да схватим да ли је он схватио себе!?
И опет дилема.
Покушам да се приближим Њој. Због њега. Желим да видим како га она види. А, знам како Он Њу види!
Е, ту су почеле муке. Њу приволети да нешто о њему каже… Не, нема шансе! Зид. Стена! Тврђава, неосвојива!
Данима сам вребао тренутак. Неку њену слабост, опуштеност… Тренутак када могу да будем између њих!

Објављено под Uncategorized | Означено са | Оставите коментар

Сува пуњена паприка

Кувамо и данас по рецепту Томислава Душановића Катинца

Сува пуњена паприка (лужничка)

Издинстати 0,5 кг црног лука, 2- 3 чена белог лука, нарендати 1- 2 шаргарепе и 1 већи кромпир, додати 0,5 кг млевеног меса, пола шоље пиринча и наставити динстање на умереној ватри још 5- 6 минута, додати зачин, со, бибер и алеву по укусу. Суву паприку потопити у топлу воду 2-3 минута, оцедити, напунити припремљеном масом, лепо сложити у одговарајући суд, додати 2- 3 листа ловора, налити водом да паприка огрезне, ставити на ринглу и када вода проври кувати на умереној ватри. На крају запећи у рерни. Време кувања одређује пиринач, кад је он готов готова је и паприка. Пријатно!
П.С. Лужничка паприка је танких зидова, веома погодна за сушење и даје посебан укус.

Објављено под Uncategorized | Означено са | Оставите коментар

Јело од младе коприве

Tомислав Душановић Kатинац
Јело од младе коприве
Уберите врхове младе коприве, (нека мера буде посуда од сладоледа 18Х18Х9 цм) оперите, попарите врелом водом и добро оцедите, а онда мало уситните. Исецкајте ситно већу главицу црног лука, очистите два- три чена белог лука и благо згњечите. Ољуштите два- три кромпира средње величине и исецкајте на коцкице. Добру шаку пиринча оперите у више вода, нека одстоји петнаестак минута па оцедите. Умутите једно јаје коме ћете додати мало брашна и гриза до житкости и мало зачинити. Спремите пола везе першуновог листа.
Пошто сте све ово припремили, прелазимо на кување.
У шерпици од 2л сипајте две- три кашике јестивог уља, додајте исецкани црни лук, као и бели и загрејте док не осетите благи мирис. Додајте исецкани кромпир и пиринач уз благо мешање, додајте младу коприву и налијте око 1,5 л хладне воде. Додајте зачин, со и бибер по укусу, као и кашичицу путера или маргарина. Кувајте на умереној температури петнаестак минута, а онда додајте житку јајчану масу и пустите да ври још десетак минута. Склоните са ватре и додајте исецкани першун уз благо мешање. Пријатно вам било!

Објављено под Uncategorized | Означено са | Оставите коментар

Враћали смо се преко долина

Томислав Душановић Катинац
*
Враћали смо се преко долина
Кроз пролеће срећни и троми
Снагом просутом на вечерњи мирис трава и вода
Враћали смо се заљубљени
Чинило се до небеса
Заљубљени у подерану ципелу пуну блатњаве воде
Једину цигарету нађену у аљкаво баченој кутији неког расипника
Све смо волели

Враћали смо се поред трешања крајпуташица
Скривали се у цвету
Да бисмо почетком лета
Заголицали нечије усне
Враћали смо се док су ветрови
Тихо и побожно
Шапутали молитву за Амора
Док се месечина провлачила кроз рукав
Да би засјала на грудима девојачким

Увек смо се враћали преко долина
У младост своју и детињство
Кроз орошена поља
Преко удаљених видика
У своје корене и биће своје

Објављено под Uncategorized | Означено са | Оставите коментар

Пролеће бива

Томислав Душановић Катинац

Пролеће бива

Кад у горју пупољ бубри и развија се
Кад у пољу жито клија и зазелени се
Бива пролеће

Кад у борју тамјан излива се и кади
Кад у тору јагањци и овце заблеје
Кад жабе закрекећу из вира блатног
Кад испуцала рука прво биље сади
Кад мотике грабе четвртасте леје
Кад из кала никне мусав дечји бог
Бива пролеће

После зазелени дрвеће
Прошара се цвеће
И голуб с висока надлеће
Жена силно осети зачеће
Пролеће
Бива пролеће

Објављено под Uncategorized | Означено са | Оставите коментар

Плави месец

Томислав Душановић Катинац

Плави месец

Рекла си ми да ће ноћас
Плави месец да изброди
И ја чекам…
Цврчци песму заорили
И хук сове у даљини…
Модри облак као стена
Све видике запречио
Па и месец…
Кад наједном,
У бунарској бистрој води,
Понад мене,
Огледа се љупка жена!
Ја усхићен, пружам руке,
Видим тебе!
Ал` гле!
Све утихло,
А у води место жене,
Месечева плава сена!!!

Објављено под Uncategorized | Означено са | Оставите коментар

Док месец израња у пурпур вечерњи

Томислав Душановић Катинац

*
Док месец израња у пурпур вечерњи
И Дунав лагано лабудове њише
Негде далеко, мени непознато
Твој поглед нестаје…
Криомице гледам твоје брижно лице
Сплетене ти прсте и стегнуте усне
И нека ме сета на час обузима

Некакви дамари као капи кише
К`о далеки крици уплашене птице
У мени се стане…

Земунске вечери увек су ми драге
У њима осетим сву твоју топлину
Раскош твоје душе
Уздрхтало тело…

Нагло се тргнем
Као да ми сване
К`о да није вече…

Загледам Дунав, а он мирно тече
Лабудова јато к`о да је уснуло
Месец већ урања у дубине воде
Ја у твоје очи
У дубину душе…

Дамари и даље као капи кише
Добују у мени
И опет се враћам твоме брижном лицу
Урањам у очи
У дубину душе…

Земунске вечери увек су ми драге
У њима осетим сву твоју топлину!

Објављено под Uncategorized | Означено са | Оставите коментар

Тресла се гора – родио се миш или Како је револуционарна влaст систематски уништавала државу

Томислав Душановић Катинац

Тресла се гора- родио се миш
или
Како је револуционарна власт систематски уништавала државу

Све је почело, сада већ далеке, 2005. године и није ни могло да буде честито и поштено, јер у овој држави то једноставно није ни могуће. Често у јавности помињан Славко Каравидић, помоћник министра просвете и спорта за финансије, без трунке стида и гриже савести обмањује јавност, а посебно просветне раднике некаквим вишим циљевима «социјалног програма» који то, наравно, никако није, јер је заснован на лажима, фалсификатима и корупцији.
Громогласно најављиван и промовисан Социјални програм за раднике у образовању (условни назив), ових дана, као мехур, испустио је душу. Сва радост, спискови лепих жеља, већине радника који су испуњавали услове за «збрињавање» нестали су попут сна. Кајмак је покупио неко други.
Шта се заправо дешавало? Влада Републике Србије је 20. октобра 2005. године донела закључак (који није објављен у „Службеном гласнику“) о спровођењу рационализације у образовању на основу којег је Министарство просвете и спорта 25. октобра 2005. г. послало допис свим установама у образовању.
Наведеним дописом су дата упутства како треба да се спроведе изјашњавање уз понуђене три варијанте за престанак радног односа. Одмах су почела прерачунавања и пребројавања и лакоми и лаковерни стручњаци су изабрали варијанту В) као најуноснију и здушно је нудили просветарима. Наиме, по тој варијанти може да се добије највише пара и мало побољша старост. Паре које се добијају назване су „стимулативне отпремнине“ мада закон зна само за „отпремнину“. „Просветни преглед“ је помогао медијску промоцију звучним и гломазним насловима „Три модела за добровољнми одлазак“, Рачуница до децембра“ „Прве исплате у децембру“ и тд. Текстови који су пратили ове наслове су упорно избегавали суштинско разјашњење варијанте В која је и најатрактивнија. У чему је, наиме, ствар? Творац дописа МПС је намерно или ненамерно, дефинишући тачку В, избегао позивање на измењени члан 158. Закона о раду РС који у целој причи има пресудни значај, а гласи: „Послодавац је дужан да пре отказа уговора о раду , у смислу члана 179. тачка 9) овог закона, запосленом исплати отпремнину у висини утврђеној општим актом или уговором о раду. Отпремнуна из става 1. овог члана не може бити нижа од збира трећине зараде запосленог за сваку навршену годину рада у радном односу за првих 10 година проведених у радном односу и четвртине зараде запосленог за сваку наредну навршену годину рада у радном односу преко 10 година проведених у радном односу“, а тачка 9) наведеног члана гласи: „ако услед технолошких, економских или организационих промена престане потреба за обављањем одређеног посла или дође до смањења обима посла“! Варијанта В подразумева искључиво „технолошки вишак“ и отпремнина по том основу припапда само „вишковима“. МПС уз благослов Владе или не грубо крши Закон и уноси хаос међу раднике, а што је најгоре благослов свему дају и Синдикати.

Замешатељство се наставља нечијом досетком која је преспавала у фиокама Школске управе Београда, а орочена је на 14. новембар 2005. године, по којој је требало направити некава пресипања из шупљег у празно- административно распоређивање радника, што је опет супротно Закону. И та, такозвана, прерасподела почела је 01. децембра 2005. године (са пола месеца закашњења), а с њом и зла крв међу просветаримa.
Можда је све ово неко лепо замислио али није осмислио. Има и места и начина за неопходну рационализацију у образовању али их неко не види! Или не жели да их види.

01. децембра 2005.
Нови Београд

PS : У периоду од 04 до 10. јануара 2006. године Министарство просвете и спорта је вршило исплате «и шаком и капом», а највише људима који су били «дебело» пензионери, а којима су фалсификована решења и приказивани као «технолошки вишкови»! Ради се о сумама од око 5.000 евра по човеку. Веома је лако проверити ове чињенице у Одељењу за финансије МПС у Захумској 14, као и у самим школама!

20. септембра 2006. године

PPS: Oвих дана прича се понавља и наставља. Министар просвете и спорта је најавио «збрињавање» инвалида рада и дугогодишњих болесника, међутим, у пракси је нешто друго. Eво само једног драстичног примера: отпремнине у висини 6.000 евра (поуздани податак) добила су четири професора у врањској гимназији који су испунили један од услова за одлазак у пензију на основу Закона о основама система образовања и васпитања! Отпремнину није добио професор- инвалид !!!
И док се тако баца новац супротно, не само здравом разуму, већ свим критеријумима, спремачица у школи ради за 11.360,00 динара месечно, уз ускраћено повећање зараде!!!

12. децембар 2006. године

Објављено под Uncategorized | Означено са | Оставите коментар

Ја, олистала врба и први славуји

Томислав Душановић Катинац

*
Ја, олистала врба и први славуји
Тихано сунчано јутро
А негде далеко изван мог видика
Као да тече
Као да струји
Нека сетна песма…

И свега се сетим
Црнога јасена
Испод њега чесма
И црква столетна…

У души празнина
Некаква студен…
Ко да сунца није
Ко у бездан тамни
Да ћу да полетим…

Та туга ме прати
Ко да сам јој свој
Ко да ми је мати
А она ко сена!

Као будни стражар
Као опомена…

Ја, олистала врба и први славуји
Тихано сунчано јутро.

Објављено под Uncategorized | Означено са | Оставите коментар