Око Соколово

Томислав Душановић Катинац

Драгутину Матићу,
српском војнику са Суве Планине,
на осматрачници у време I св.рата, с љубављу

Шајкача му поклопила чело
Две обрве к`о два славолука
К`о у мачке извијено тело
Познаје га овде свака чука

Поглед му се низ стрмен просуо
На пушкомет да нешто не мине
Па поскочи као да је чуо
Звиждук чудни из модре висине

Брчине му густе као прамен вуне
Уши оклопљене да што не промакне
Танџара му очас суву ватру бљуне
Око соколово све што мрдне смакне

Његова је слика прошла Васељену
Чудан неки чова из дивље Србије
И данас се многи тог погледа прену
А он душу своју преко њега лије

Шајкача му поклопила чело
Поглед му се низ стрмен просуо
Брчине му густе као прамен вуне
Његова је слика прошла Васељену

Advertisements
Објављено под Uncategorized | Означено са | Оставите коментар

Занемарени звуци

Томислав Душановић Катинац

Занемарени звуци

Мири Одаловић

Занемарени мермерни звуци
Јеком нове љубави испод Букуље
Сишли су у дубине свести
Не знам да ли ће звук или јек
Бити превазиђен
Да ли ће пробуђено Сунце
У мртвом извору к`о слепачком оку
Родити постојање

Пресахлу жицу ни триста ни петсто
Ни хиљаде крампова повратити неће
Јер нестала је

Испод камена постојаног излила се јаче
И само капље
Капље као да плаче
Да пробуди звуке да клеше облике

У распуклом простору
Птица заробљена у камену роб није
Јер кад је пробуђено сунце обавије
Звук ће занемарени
Жицом набреклом кроз свест
Да провуче крике

1974. Аранђеловац

Објављено под Uncategorized | Означено са | Оставите коментар

Цигани звани Роми

Томислав Душановић Катинац

Цигани звани Роми
Много је душебрижника, што домаћих што страних, који из незнања и непознавања словенског духа, источњачке нити која се провукла преко Карпата скоро до Алпа, покушавају да, доскора етничкој групи, а сада народу, усаде комплекс ниже вредности, убеђујући их да се другачије зову, а да нису оно што јесу. Да су Роми, а да нису Цигани! Причу о мултиетичности и толераанцији, равноправности и расној дискриминацији смислили су покајници, који су тај исти, сада народ, својевремено довели до истребљења. Полну равноправност, расну једнакост, дечја права смишљају и измишљају она друштва која су жену третирала као мазгу, а децу као нуспроизвод ситног телесног задовољства. Цигани јесу наши и остаће наши.
У земљи Србији Цигани имају своје место, свој статус, своје право- све што има и Србин. У земљи Србији су Цигани опевани у најлепшим песмама, испричани у причи, у анегдоти, у вицу. Да су нам страни, да без њих можемо не би се провлачили кроз нашу свакодневницу. Често смо исте вере, исту крсну славу славимо, исто кумујемо и свадбујемо, исто тугујемо! Нека нам Бора и Коштана буду опомена и браник преко којег не смемо да закорачимо- јер бисмо закорачили у празно.
Циганин- стара словенска реч, понекад сетна, понегад милозвучна, инспиративна и креативна, неизоставни део нашег и њиховог фолклора. Једнака свуда, до Алпа. И свуда лепо звучи!
Не ретко у земљи Србији видећете за славском трпезом Србе и Цигане, комшије, пријатеље- понекад и рођаке.
Циганин или Србин или ма ко други, ако жели да се претвори у своју погрдну супротност, другу страну- то може веома лако да учини и може бити поруга самом себи, а не свом народу.
Циганин или Србин или ма ко други, ако жели да буде репрезент свог народа и завреди поштовање и уважавање, такође може веома лако да то и постигне.
Зар смо ми позвани да убијамо дух цигански, да мењамо култ цигански, културу, макар и условну.
Зар смо ми позвани да мењамо име једног народа, име у коме је садржано све: и лепо и ружно и добро и зло и туга и радост и покуда и похвала!
Ко то и у име чега (кога) заблуђује млади свет да је реч Циганин погрда, а Ром романтика и божје слово? Вујаклија не зна за Роме- само за
»‘роме», што би Вук рекао: «они који иду уз помоћ штапа»!
А не тако давно читали смо транспаренте «Браћо Срби, Цигани су уз вас!»
Не заборавимо- свако српско село има своје Цигане и сви Цигани имају своје српско село и нико ником не смета. Не знам како би било са Ромима!?
Питам се само када ће Руси своје чувене Цигане покрстити и дати им друго име и на шта би онда личио моћни Макар Чудра – можда на неку бедну јајару!? И ко би га помињао! Али Руси се поносе својим Циганима и они су неизбежни део традиције и фолклора.
П.С. Стварно, нисам чуо за шпанске Роме али шпански Цигани ме фасцинирају!

Објављено под Uncategorized | Означено са | Оставите коментар

Моја се тетка бојала змија

Мојој тетки Радмили
*
Моја се тетка бојала змија
Моја се тетка бојала Ждрела
Жубора врела
Сивила стена
Страшно се она бојала мрака
К`о свака жена…

Моја се тетка бојала свега
Орлова кад круже небом
Урлика вука са планине
Летње жеге
Љуте зиме
Кад земља стине…

Често се она запути к нама
Ал` никад сама…
Поведе макар комшијско дете

Била је она чудна жена
За нас децу необична
Увек у црно обучена
Сукања дугих
Повезана…

Али је била јако дична
Погледа равног
Усправног хода
Корака лаког к`о у газеле
А око- увек широка зена
К`о дубок понор
Пун топлине…

Стварно је лепо имати тетку
Колкогод она чудесна била!

24. новембра 2014. године

P.S. Ево, прође година како тетке нема! Постала је неустрашива, нек почива у миру и нек је песма прати!

Објављено под Uncategorized | Означено са | Оставите коментар

Ја, олистала врба и први славуји…

Томислав Душановић Катинац
$

Ја, олистала врба и први славуји
Тихано сунчано јутро
А негде далеко изван мог видика
Као да тече
Као да струји
Нека сетна песма…

И свега се сетим
Црнога јасена
Испод њега чесма
И црква столетна…

У души празнина
Некаква студен…
Ко да сунца није
Ко у бездан тамни
Да ћу да полетим…

Та туга ме прати
Ко да сам јој свој
Ко да ми је мати
А она ко сена!
Као будни стражар
Као опомена…

Ја, олистала врба и први славуји
Тихано сунчано јутро.

Објављено под Uncategorized | Означено са | Оставите коментар

Плави месец

Томислав Душановић Катинац

Плави месец
Рекла си ми да ће ноћас
Плави месец да изброди
И ја чекам…
Цврчци песму заорили
И хук сове у даљини…
Модри облак као стена
Све видике запречио
Па и месец…
Кад наједном,
У бунарској бистрој води,
Понад мене,
Огледа се љупка жена!
Ја усхићен, пружам руке,
Видим тебе!
Ал` гле!
Све утихло,
А у води место жене,
Месечева плава сена!!!

Објављено под Uncategorized | Означено са | Оставите коментар

Дођи у освит када згасну звезде

Томислав Душановић Катинац

* * *
Дођи у освит када згасну звезде
Кад се горобиље окупа у роси
Озарена лица у прозрачном велу
Дођи у освит када згасну звезде

Чекам те у горју под јасиком белом
Са жаром дечака седамнаестих лета
С трептајем у души младога сањара
Чекам те у горју под јасиком белом

Можда само сан си или сновиђење
За видање рана расцепљене душе
Под луниним зраком кроз распукло небо
Можда само сан си или сновиђење

Дођи у освит када згасну звезде
Чекам те у горју под јасиком белом
Можда само сан си или сновиђење

(Мој мали допринос Светском дану поезије.)

Објављено под Uncategorized | Означено са | Оставите коментар