Ако ме икад потражиш

Томислав Душановић Катинац

Ако ме икад потражиш
Ко зна где ћу бити.
Ако ме икад пожелиш
За трен ћу се створити,
У дах претворити
И душу отворити!

Ако пак другог потражиш
У трен ми срце ишчупај
Да по теби не крвари,
Да твоју срећу не квари!

Али знај,
Увек ћу бити онај стари
У звезде што те окива,
До васељене уздиже
О теби вечито снива!

Објављено под Uncategorized | Означено са | Оставите коментар

Тражим

Томислав Душановић Катинац

&
Тражим је у аутобусима који пролазе,
Возовима који долазе,
Међу шетачима,
Међу купачима, блејачима…
У парковима и пролазима…
А ње нема!

Устајем у зору
И чекам да звезда небо преброди
Да румен јутарња
И мене озари
Да нови ме дан њој доводи…
Опет је нема!

Можда су њене снене очи
Гледале некога мимо мене,
Криомице некоме давале знаке…
Ка њој да само тихо крочи…
А ја, наиван, к`о луда бленем!
Узалуд је тражим…

У дугим сатима вечерње таме
Кад све утихне, смири се, стане
Ја сваки дамар и сваки шум
Припишем њој.
И када сване,
Kад се раздани,
Трагам и даље…

Очију снених, погледа чудног
Сетим се опет.
Да ли су стварно гледале другог,
Да ли се руши мој крхки свет?!

Можда ћу је опет негде срести,
Увек је видим,
Осећам њено снено око
Ал` не знам где је…
Урезана је у мојој свести
Дубоко, дубоко…

Објављено под Uncategorized | Означено са | Оставите коментар

Пролазе дани нечујно, тихо

Томислав Душановић Катинац

Дубравки

Пролазе дани нечујно, тихо.
Некако празни.
Ја себи далек и јако стран…
Жестока страст можда ме казни
Што за њу живим сваки дан
Ко да је задњи…
Што у њој видим скривене чари,
Радост и тугу…
Понекад сету и бол у души…
А она за ме баш не мари,
К`о да ми живот хоће да сруши!
Можда ја нисам по њеној мери?!
Можда сам празан, можда прост!?
Отварам душу ко рајске двери
Да у њој буде вечити гост!!!

Објављено под Uncategorized | Означено са | Оставите коментар

Сањао сам ноћас да си вила

Томислав Душановић Катинац
Дубравки
Сањао сам ноћас да си вила.
На глави ти венац сплетен од горобиља,
Хаљина ти од пољскога цвећа
И боса…

Очи ти бистре ко горски кладенац,
Осмех умилан као дах пролећа
И однекуд суза пада ми на лице
К`о јутарња роса…

Намах се чудим!
Ко ли ми те шаље!?
Да ли да још сањам или да се будим!
Можда је јава, а ја лудим…
И кажем- сањаћу и даље!!!

Објављено под Uncategorized | Означено са | Оставите коментар

Без наслова

Томислав Душановић Катинац

$

Црно се јутро родило
У црни дан преточило
И мене у црно повило

Црни коњи
Кроз црну ноћ
У црну маглу галопирају

Црне се реке
У црни понор сливају

Какогод и гдегод црно је
И црне слутње
И црне смутње
И црне љутње
На мене црног

Црно се јутро
У црни дан преточило
И мене обезочило

Да ли је црни дан
Одувек био
Или се црни дан
Само десио

Објављено под Uncategorized | Означено са | Оставите коментар

Радујем се јутру у коме ћеш осванути

Томислав Душановић Катинац

Дубравки  Голић
*
Радујем се јутру у коме ћеш осванути,
Радујем се сунцу које ће те пробудити,
И ја те, к`о дете прву играчку,
Узимам у руке…

Твој ће ме снени осмех мало слудети…
Али не знаш на какве ме стављаш муке!?
Не чујеш дамаре силне у мојој глави,
Не видиш грч на моме лицу,
Борбу са самим собом,
Док ти причам к`о да си ту,
Крај мене.
Ти једина!
Оличење савршене жене.
А ти- далеко!

Да ми је неко причао,
Да ми је рек`о:
„Хеј, пробуди се, она је сан!“
Ја бих се још по ноћи
Док све мирује, спава,
Да претекнем дан
Створио крај тебе
И уверим се да си стварна,
Она права!

Објављено под Uncategorized | Означено са | 2 коментара

Матура мала, а пара велика или Грозница матурске вечери (да се подсетимо)

Томислав Душановић Катинац

Матура мала, а пара велика
или
Грозница матурске вечери

Није ништа ново међу основношколцима у Србији, и не само овде, да се завршетак једног циклуса образовања свечано обележи. Бивало је тога и у старој Југославији, оној првој, и свим осталим. Расла је мала матура, еволуирала, па данас, ипак «неправедно», подразумева циклус од осам година, уместо некадашњег од четири године.
Међутим, све има своје. Код четвртака, на крају године буде сокића, колачића, нацифрају се, ту је и шминкица, а виспреније маме потегну и торту, па се све заврши као фина журкица. Ни они не остају дужни историји. Славе. Е, све је тако бивало и код осмака, до почетка *«голих година». Али…
Колико год наше друштво таворило са економијом, тржишна економија је смело закуцала и на врата образовања. «Голе године» су јој дале елана. Све за динар и кроз динар! Одједном су сви схватили да све може да се уновчи: и кафеџије и хотелијери и разнородни трговци и маникири и педикири и шминкери, туристичке агенције, а бог ме и директори школа и наставници! Јер, без ових иних, ништа не би могло да се уради- они су главни координатори. «Сировина» је њихова.
Кад нешто узме маха тешко се може уколотечити. Завршетак осмогодишњег школовања нема никаву друштвену тежину. Осим што је обавезујуће, нема никаквог значаја. Са њим се може само «код Кинеза»
Средња школа, иако необавезна, без ње се не може. Нема запослења, нема даљег напредовања. И сама та чињеница указује на апсурдност «мале матуре» које званично нема, али је доминантна! Итекако влада једном сфером живота.
Престижни угоститељски објекти, елитни туристички центри, просто се утркују ко ће дати изазовнију понуду, па забораве да се ради о деци која имају само 14 година!!! Црвене стазе и теписи, севање блицева по неколико уиграних тимова фотографа и којекаквих мешетара употпуњују трошковник и декор.
Грозница матурске вечери почиње већ у априлу да би врхунац достигла крајем маја или на сам дан одржавања. Хистерија, бес, сузе, псовке и проклињање дана када је школа створена су малте не постали ритуални. Родитељи, веома често, несвесно подлежу «ниским страстима» у суманутој и изопаченој костимографији, којој могу да завиде и славне холивудске звезде! Незреле и изобличене девојчице, непознате и саме себи често заличе на разуздане кабаретске даме, а дечкићи, са тек прониклим брчићима, неодољиво подсећају на кловнове и неспретне циркуске забављаче. А све, веома често, изазове тешке породичне свађе са дугорочним последицама.
Школе, главни актери у целој причи, веома често, мудро гурну «врели кромпир» родитељима у руке и прогласе их за организаторе, а узгред им «позајме» свог човека, да им се нађе! И све је чисто и све је бистро. Родитељи хтели- родитељи плаћали. Ако се шта непријатно деси, а деси се, родитељи организовали! Само се заборави једно- школа је одговорна за организацију образовно- васпитног рада и безбедност ученика, организовање деце на било који начин, ни мање ни више, него од 01. септембра до 31. августа, колико траје школска година.
Родитељи неизоставно могу и треба да учествују у организацији и реализацији образовно- васпитног рада у школи али у складу са законом и нормама који су веома јасни, јер, ученичке активности ту и спадају.
Не треба овде правити никакву калкулацију. Све је свакоме јасно. Од укупних трошкова и Рокфелеру би позлило. Довољно је само рећи да просечан «матурски мени» кошта око 3.000,00 динара (само у локалној средини), а кад се подвуче црта, тридесетак хиљада динара ће «затворити конструкцију»! Сто батина по туђем… није ништа! Зар не?

*»голе године»- «90- 94.» прошлог века

Објављено под Uncategorized | Означено са | Оставите коментар