Ја, олистала врба и први славуји…

Томислав Душановић Катинац
$

Ја, олистала врба и први славуји
Тихано сунчано јутро
А негде далеко изван мог видика
Као да тече
Као да струји
Нека сетна песма…

И свега се сетим
Црнога јасена
Испод њега чесма
И црква столетна…

У души празнина
Некаква студен…
Ко да сунца није
Ко у бездан тамни
Да ћу да полетим…

Та туга ме прати
Ко да сам јој свој
Ко да ми је мати
А она ко сена!
Као будни стражар
Као опомена…

Ја, олистала врба и први славуји
Тихано сунчано јутро.

Advertisements
Објављено под Uncategorized | Означено са | Оставите коментар

Плави месец

Томислав Душановић Катинац

Плави месец
Рекла си ми да ће ноћас
Плави месец да изброди
И ја чекам…
Цврчци песму заорили
И хук сове у даљини…
Модри облак као стена
Све видике запречио
Па и месец…
Кад наједном,
У бунарској бистрој води,
Понад мене,
Огледа се љупка жена!
Ја усхићен, пружам руке,
Видим тебе!
Ал` гле!
Све утихло,
А у води место жене,
Месечева плава сена!!!

Објављено под Uncategorized | Означено са | Оставите коментар

Дођи у освит када згасну звезде

Томислав Душановић Катинац

* * *
Дођи у освит када згасну звезде
Кад се горобиље окупа у роси
Озарена лица у прозрачном велу
Дођи у освит када згасну звезде

Чекам те у горју под јасиком белом
Са жаром дечака седамнаестих лета
С трептајем у души младога сањара
Чекам те у горју под јасиком белом

Можда само сан си или сновиђење
За видање рана расцепљене душе
Под луниним зраком кроз распукло небо
Можда само сан си или сновиђење

Дођи у освит када згасну звезде
Чекам те у горју под јасиком белом
Можда само сан си или сновиђење

(Мој мали допринос Светском дану поезије.)

Објављено под Uncategorized | Означено са | Оставите коментар

Кад те видим насмејану…

Томислав Душановић Катинац
*

Кад те видим насмејану милу ведру
Са широком зеном к`о кладенац бистри
У мени се прене нека жеља силна
Жеља силна чиста и тако умилна
И све тиња Па заискри

Чекам да ноћ дође па да сањам
Па да волим кол`ко хоћу до свитања
Па да цикнем у цик зоре од лепоте
У цик зоре сам за себе без хитања

Кад ти видим очи бистре и дубоке
Утонем у понор лепоте и страсти
А из главе прхне успавана птица
Успавана птица нема и без лица
И све кружи неће пасти

Кад ми дођеш у наручје у обручје
Тад нестанем распршим се као пена
Такнем лице усне очи и све драго
И све драго што постаје део мене
Моја зена

Кад те видим насмејану милу ведру
Чекам да ноћ дође па да сањам
Кад ти видим очи бистре и дубоке
Кад ми дођеш у наручје у обручје
Тад нестанем распршим се као пена

П.С. Да. Давно је испевана. Али је жива!

Објављено под Uncategorized | Означено са | Оставите коментар

Оче не кушај ме…

Томислав Душановић Катинац

$
Оче не кушај ме
Мати не слушај ме
Брате у горје пођи
Устрели грлицу
У њој ми срце бије
Крв њену кани у свети кладенац
Из његове жице моја душа лије
Посеци грану са црног јасена
У његовом лишћу мој образ се крије

Оче не кушај ме
Мати не слушај ме
Сестро у поље пођи
Убери ковиље
Исплети венац
У горје пођи
Окити кладенац

Оче под прагом змија лежи
Ухвати је живу
О врат ми је вежи

У кладенцу змија се родила
Под крилом грлице на мене мотрила
Под праг се увукла и вребала брата
А сад смрт је нашла око мога врата

Објављено под Uncategorized | Означено са | Оставите коментар

Богојављенска ноћ

Томислав Душановић Катинац

Стајали смо на прагу
Ја Мати и Брат
Ноћ
Уштап је био
Мати се прекрсти
Целива земљу и рече
Господе не дај рат!

Објављено под Uncategorized | Означено са | Оставите коментар

Божићње враголије

Томислав Душановић Катинац

Божићње враголије
Деда виче кво- кво
И огњиште окружује
Баба виче о-хо-хо
И по кући конце снује
Унучад се у јагањце твори
И по соби жеравицу шкропи
Док чекају да Исус се створи
Снаша се је крсном дала попи

Бадње вече
На огњишту бадњак клаји
У камину саџа догорева
Низ вериге Исус с`лази
У пепелу Госпоја сазрева

Богородица
Згодна Озбиљна Смерна
У рају царује
Рече Петар: Богу је неверна
Јер ко је све не псује

Бог
Стар Оронуо Сед
Сигурно је имао штап
И страшно блед
Лекар рече: Ех и њега Кап

Божић
Родио се на слами крај крава
И одмах клиснуо у Небо
Деда заклао најбољег брава
А онда му мајку јеб`о

Божићњи пост
Попа везали за олтар
Ђаволи му браду бишту
Са небеса Исус вришти
На жртвеник попадија легла

Џерман
Џермана смо сву ноћ звали
На гозбу божићњу
Са планине вук урликну
У појати овца црче

Божићњак
У лето га брали
У венце свијали
Под главом чували
Да би за Божић
Кућу окадили

Рождество
На чело им Звезда пала
У глави им Исус
Рождество се у појати деси
На ражњу ће распеће

Паљење ватре крај воћке
Ако не родиш посећи ћу те
Човек рече
Тад ватра лизну
И сагоре воћка

Ово није богохуљење нити ругање. Овако је у мени одрастао Божић и Вера с њим,
у време соцреализма.
ТДК

Објављено под Uncategorized | Означено са | Оставите коментар