Тресла се гора – родио се миш или Како је револуционарна влaст систематски уништавала државу

Томислав Душановић Катинац

Тресла се гора- родио се миш
или
Како је револуционарна власт систематски уништавала државу

Све је почело, сада већ далеке, 2005. године и није ни могло да буде честито и поштено, јер у овој држави то једноставно није ни могуће. Често у јавности помињан Славко Каравидић, помоћник министра просвете и спорта за финансије, без трунке стида и гриже савести обмањује јавност, а посебно просветне раднике некаквим вишим циљевима «социјалног програма» који то, наравно, никако није, јер је заснован на лажима, фалсификатима и корупцији.
Громогласно најављиван и промовисан Социјални програм за раднике у образовању (условни назив), ових дана, као мехур, испустио је душу. Сва радост, спискови лепих жеља, већине радника који су испуњавали услове за «збрињавање» нестали су попут сна. Кајмак је покупио неко други.
Шта се заправо дешавало? Влада Републике Србије је 20. октобра 2005. године донела закључак (који није објављен у „Службеном гласнику“) о спровођењу рационализације у образовању на основу којег је Министарство просвете и спорта 25. октобра 2005. г. послало допис свим установама у образовању.
Наведеним дописом су дата упутства како треба да се спроведе изјашњавање уз понуђене три варијанте за престанак радног односа. Одмах су почела прерачунавања и пребројавања и лакоми и лаковерни стручњаци су изабрали варијанту В) као најуноснију и здушно је нудили просветарима. Наиме, по тој варијанти може да се добије највише пара и мало побољша старост. Паре које се добијају назване су „стимулативне отпремнине“ мада закон зна само за „отпремнину“. „Просветни преглед“ је помогао медијску промоцију звучним и гломазним насловима „Три модела за добровољнми одлазак“, Рачуница до децембра“ „Прве исплате у децембру“ и тд. Текстови који су пратили ове наслове су упорно избегавали суштинско разјашњење варијанте В која је и најатрактивнија. У чему је, наиме, ствар? Творац дописа МПС је намерно или ненамерно, дефинишући тачку В, избегао позивање на измењени члан 158. Закона о раду РС који у целој причи има пресудни значај, а гласи: „Послодавац је дужан да пре отказа уговора о раду , у смислу члана 179. тачка 9) овог закона, запосленом исплати отпремнину у висини утврђеној општим актом или уговором о раду. Отпремнуна из става 1. овог члана не може бити нижа од збира трећине зараде запосленог за сваку навршену годину рада у радном односу за првих 10 година проведених у радном односу и четвртине зараде запосленог за сваку наредну навршену годину рада у радном односу преко 10 година проведених у радном односу“, а тачка 9) наведеног члана гласи: „ако услед технолошких, економских или организационих промена престане потреба за обављањем одређеног посла или дође до смањења обима посла“! Варијанта В подразумева искључиво „технолошки вишак“ и отпремнина по том основу припапда само „вишковима“. МПС уз благослов Владе или не грубо крши Закон и уноси хаос међу раднике, а што је најгоре благослов свему дају и Синдикати.

Замешатељство се наставља нечијом досетком која је преспавала у фиокама Школске управе Београда, а орочена је на 14. новембар 2005. године, по којој је требало направити некава пресипања из шупљег у празно- административно распоређивање радника, што је опет супротно Закону. И та, такозвана, прерасподела почела је 01. децембра 2005. године (са пола месеца закашњења), а с њом и зла крв међу просветаримa.
Можда је све ово неко лепо замислио али није осмислио. Има и места и начина за неопходну рационализацију у образовању али их неко не види! Или не жели да их види.

01. децембра 2005.
Нови Београд

PS : У периоду од 04 до 10. јануара 2006. године Министарство просвете и спорта је вршило исплате «и шаком и капом», а највише људима који су били «дебело» пензионери, а којима су фалсификована решења и приказивани као «технолошки вишкови»! Ради се о сумама од око 5.000 евра по човеку. Веома је лако проверити ове чињенице у Одељењу за финансије МПС у Захумској 14, као и у самим школама!

20. септембра 2006. године

PPS: Oвих дана прича се понавља и наставља. Министар просвете и спорта је најавио «збрињавање» инвалида рада и дугогодишњих болесника, међутим, у пракси је нешто друго. Eво само једног драстичног примера: отпремнине у висини 6.000 евра (поуздани податак) добила су четири професора у врањској гимназији који су испунили један од услова за одлазак у пензију на основу Закона о основама система образовања и васпитања! Отпремнину није добио професор- инвалид !!!
И док се тако баца новац супротно, не само здравом разуму, већ свим критеријумима, спремачица у школи ради за 11.360,00 динара месечно, уз ускраћено повећање зараде!!!

12. децембар 2006. године

Објављено под Uncategorized | Означено са | Оставите коментар

Ја, олистала врба и први славуји

Томислав Душановић Катинац

*
Ја, олистала врба и први славуји
Тихано сунчано јутро
А негде далеко изван мог видика
Као да тече
Као да струји
Нека сетна песма…

И свега се сетим
Црнога јасена
Испод њега чесма
И црква столетна…

У души празнина
Некаква студен…
Ко да сунца није
Ко у бездан тамни
Да ћу да полетим…

Та туга ме прати
Ко да сам јој свој
Ко да ми је мати
А она ко сена!

Као будни стражар
Као опомена…

Ја, олистала врба и први славуји
Тихано сунчано јутро.

Објављено под Uncategorized | Означено са | Оставите коментар

Цигани звани Роми

Томислав Душановић Катинац

Цигани звани Роми
Много је душебрижника, што домаћих што страних, који из незнања и непознавања словенског духа, источњачке нити која се провукла преко Карпата скоро до Алпа, покушавају да, доскора етничкој групи, а сада народу, усаде комплекс ниже вредности, убеђујући их да се другачије зову, а да нису оно што јесу. Да су Роми, а да нису Цигани! Причу о мултиетичности и толераанцији, равноправности и расној дискриминацији смислили су покајници, који су тај исти, сада народ, својевремено довели до истребљења. Полну равноправност, расну једнакост, дечја права смишљају и измишљају она друштва која су жену третирала као мазгу, а децу као нуспроизвод ситног телесног задовољства. Цигани јесу наши и остаће наши.
У земљи Србији Цигани имају своје место, свој статус, своје право- све што има и Србин. У земљи Србији су Цигани опевани у најлепшим песмама, испричани у причи, у анегдоти, у вицу. Да су нам страни, да без њих можемо не би се провлачили кроз нашу свакодневницу. Често смо исте вере, исту крсну славу славимо, исто кумујемо и свадбујемо, исто тугујемо! Нека нам Бора и Коштана буду опомена и браник преко којег не смемо да закорачимо- јер бисмо закорачили у празно.
Циганин- стара словенска реч, понекад сетна, понегад милозвучна, инспиративна и креативна, неизоставни део нашег и њиховог фолклора. Једнака свуда, до Алпа. И свуда лепо звучи!
Не ретко у земљи Србији видећете за славском трпезом Србе и Цигане, комшије, пријатеље- понекад и рођаке.
Циганин или Србин или ма ко други, ако жели да се претвори у своју погрдну супротност, другу страну- то може веома лако да учини и може бити поруга самом себи, а не свом народу.
Циганин или Србин или ма ко други, ако жели да буде репрезент свог народа и завреди поштовање и уважавање, такође може веома лако да то и постигне.
Зар смо ми позвани да убијамо дух цигански, да мењамо култ цигански, културу, макар и условну.
Зар смо ми позвани да мењамо име једног народа, име у коме је садржано све: и лепо и ружно и добро и зло и туга и радост и покуда и похвала!
Ко то и у име чега (кога) заблуђује млади свет да је реч Циганин погрда, а Ром романтика и божје слово? Вујаклија не зна за Роме- само за
»‘роме», што би Вук рекао: «они који иду уз помоћ штапа»!
А не тако давно читали смо транспаренте «Браћо Срби, Цигани су уз вас!»
Не заборавимо- свако српско село има своје Цигане и сви Цигани имају своје српско село и нико ником не смета. Не знам како би било са Ромима!?
Питам се само када ће Руси своје чувене Цигане покрстити и дати им друго име и на шта би онда личио моћни Макар Чудра – можда на неку бедну јајару!? И ко би га помињао! Али Руси се поносе својим Циганима и они су неизбежни део традиције и фолклора.
П.С. Стварно, нисам чуо за шпанске Роме али шпански Цигани ме фасцинирају!

Објављено под Uncategorized | Означено са | Оставите коментар

Циганка Анка

Томислав Душановић Катинац
*
Циганка Анка лепа оката
Ево ти Реџо двеста дуката
Па да је водим

Таква ти иста
На вашару у Паланци
Вреди триста

Кол`ко би тражио да је ти родиш
Љутну се Реџа
Цигански геџа

Анка Циганка
Плавојка
Низ рамена јој висе
Два три увојка
Дугокоса
Боса
У струку педаљ не више
А бокови
Кад их зањише
Земљу помера

`Ајде Реџо
Теби дуката двеста
Циганка Анка моја невеста
Па свима мило

Зар да Реџино старачко крило
Остане празно
Стигни ме казно
Божја и све васељене
Ако моја оката
За двеста дуката
Прелепа Анка
К`о трска танка
Буде нечија невеста

За благо моје нема те цене

Објављено под Uncategorized | Означено са | Оставите коментар

Крв циганска на бакрачу сјаји…

Томислав Душановић Катинац
*
Крв циганска на бакрачу сјаји
У кориту тек уснуло дете
Ава кари- Циганка ми рече
И у прво шипражје утече

У шипражју запалила ватру
Да се месец у њу загорео
Па над горјем
К`о крв се пролио

Ава кари- шапатом ме мами
И кошуљу по лисју простире
Те се лисје у постељу твори
Месец јој се под пупак сакрио
На грудима зањихане звезде
Дивљао сам на Кумовој слами
Док Циганку сладостраст раздире

У зору је ишчупала срце
И хитила над уснуло горје
Да на њему Равиојле језде

Циганин се из сна прометнуо
У зло око што у горје гледа

Плану око те зажеже борје
Да тамјаном нечастиву кади

Ал` Циганка дивљег коња јаше
Те одјезди кроз табор цигански

Објављено под Uncategorized | Означено са | Оставите коментар

Враћали смо се…

Томислав Душановић Катинац
*
Враћали смо се преко долина
Кроз пролеће срећни и троми
Снагом просутом на вечерњи мирис трава и вода
Враћали смо се заљубљени
Чинило се до небеса
Заљубљени у подерану ципелу пуну блатњаве воде
Једину цигарету нађену у аљкаво баченој кутији неког расипника
Све смо волели

Враћали смо се поред трешања крајпуташица
Скривали се у цвету
Да бисмо почетком лета
Заголицали нечије усне
Враћали смо се док су ветрови
Тихо и побожно
Шапутали молитву за Амора
Док се месечина провлачила кроз рукав
Да би засјала на грудима девојачким

Увек смо се враћали преко долина
У младост своју и детињство
Кроз орошена поља
Преко удаљених видика
У своје корене и биће своје

Објављено под Uncategorized | Означено са | Оставите коментар

Пролеће бива

Томислав Душановић Катинац

Пролеће бива

Кад у горју пупољ бубри и развија се
Кад у пољу жито клија и зазелени се
Бива пролеће

Кад у борју тамјан излива се и кади
Кад кољу јагањце и овце заблеје
Кад жабе закрекећу из вира блатног
Кад испуцала рука прво биље сади
Кад мотике грабе четвртасте леје
Кад из кала никне мусав дечји бог
Бива пролеће

После зазелени дрвеће
Прошара се цвеће
И голуб с висока надлеће
Жена силно осети зачеће
Пролеће
Бива пролеће

Објављено под Uncategorized | Означено са | Оставите коментар