Томислав Душановић Катинац
$
Враћали смо се преко долина
Кроз пролеће срећни и троми
Снагом просутом на вечерњи мирис трава и вода
Враћали смо се заљубљени
Чинило се до небеса
Заљубљени у подерану ципелу пуну блатњаве воде
Једину цигарету нађену у аљкаво баченој кутији неког расипника
Све смо волели
Враћали смо се поред трешања крајпуташица
Скривали се у цвету
Да бисмо почетком лета
Заголицали нечије усне
Враћали смо се док су ветрови
Тихо и побожно
Шапутали молитву за Амора
Док се месечина провлачила кроз рукав
Да би засјала на грудима девојачким
Увек смо се враћали преко долина
У младост своју и детињство
Кроз орошена поља
Преко удаљених видика
У своје корене и биће своје
katinac 