Месечне архиве: новембар 2014.

Већ последња румен умире над градом

Томислав Душановић Катинац * * * Већ последња румен умире над градом Вече ништа изузетно Покоји шетач нервозно потера комарце Загрљени се парови пољубе спретно И продуже у фикције своје Корачам плочником сам Страшно сам Стресем се од студени- осетим … Наставите са читањем

Објављено под Uncategorized | Означено са | Оставите коментар

Увек је губим…

Томислав Душановић Катинац Увек је губим на видику снова Само је реч једна на уснама држи Не знам из којих плодова да је сишем Заћутимо док ново биље расте Можда ће она у његовој сржи Бити- исцрпљујуће питање мога ништавила … Наставите са читањем

Објављено под Uncategorized | Означено са | Оставите коментар

Моја се тетка бојала змија

Томислав Душановић Катинац Мојој тетки Радмили $ Моја се тетка бојала змија Моја се тетка бојала Ждрела Жубора врела Сивила стена Страшно се она бојала мрака Ко свака жена… Моја се тетка бојала свега Орлова кад круже небом Урлика вука … Наставите са читањем

Објављено под Uncategorized | Означено са | 8 коментара

Роска црепуљарка

Томислав Душановић Катинац Роска црепуљарка – Ђа, Мурџо, ђа!- подбадала је петама чупавог брдског коњића, девојка помало чудног изгледа. Имала је дугу уплетену косу, дречаву цицану блузу, мало раздрљену, и сукњу необичног кроја, што се од коњског самара и товара … Наставите са читањем

Објављено под Uncategorized | Означено са | Оставите коментар