Месечне архиве: децембар 2014.

Ову ноћ поклањам Теби

<stro Томислав Душановић Катинац Ову ноћ поклањам Теби Ову ноћ поклањам Теби! Ништа не тражи, све ћу ти дати, Само пожели… Хоћеш снегове Килиманџара, Кубанско сунце и песак врели? Да ухватим звезду падалицу..? Зајашим месец, Загасим сунце И створим ноћ!? … Наставите са читањем

Објављено под Uncategorized | Означено са | Оставите коментар

Моја је Мала волела мачке

Томислав Душановић Катинац Дубравки * Моја је Мала волела мачке. Шарене, беле, чак и црне… Није јој сметала ни једна раса, Само да мјауче! Штитила их је од љутих паса, Злочесте деце, Злурадих људи… И кад јој крене наопачке, Пита … Наставите са читањем

Објављено под Uncategorized | Означено са | Оставите коментар

Ово је вече сувише тихо, некако празно

Томислав Душановић Катинац Дубравки Голић * Ово је вече сувише тихо, некако празно. Само, негде далеко, к`о да се шапат чује, К`о да се песма разлива, Као да неко јеца… Тргнем се. Погледам. Около магла сива, Никога нема! Схватим поразно- … Наставите са читањем

Објављено под Uncategorized | Означено са | Оставите коментар

С` тобом је и јава сан

Томислав Душановић Катинац * С` тобом је и јава сан. Стварност претвараш у бајку. Рушиш предрасуде, табуе… Разгараш сунце, месец сакриваш и звезде… Најлепши је дан Који започне у твоме оку, На твоме лицу… Кад ноћни снови некуд одјезде Собом … Наставите са читањем

Објављено под Uncategorized | Означено са | Оставите коментар

Далека, тихана, песма у мени бруји

Дубравки Далека, тихана, песма у мени бруји. Ја у некаквом мраку, некаквој тмини. Да ли је сан ил` можда јава? Не знам… Питам се да ли и она ноћас не спава Да л` будна сања До свитања!? А кад се … Наставите са читањем

Објављено под Uncategorized | Означено са | Оставите коментар

Увек те слутим

Томислав Душановић Катинац Увек те слутим Стално си у мојој глави И кад је сутон и када свиће! Мисли о теби бујно се роје И ја се питам да ли си стварна, Да ли то тебе држим за руку, Твоја … Наставите са читањем

Објављено под Uncategorized | Означено са | 2 коментара

Ти стварно желиш…

Томислав Душановић Катинац Дубравки * Ти стварно желиш да постанем песма, Кладенац горски, Непресушно врело, Да из мене бујице се точе..? Да у те улију сву моју топлину, Нежности и страсти… Хоћу. Кад о теби певам некакву милину ја на … Наставите са читањем

Објављено под Uncategorized | Означено са | Оставите коментар