Архиве ознака: Песма

Богојављенска ноћ

Томислав Душановић Катинац Стајали смо на прагу Ја Мати и Брат Ноћ Уштап је био Мати се прекрсти Целива земљу и рече Господе не дај рат! Advertisements

Објављено под Uncategorized | Означено са | Оставите коментар

Повратак

Томислав Душановић Катинац Повратак Враћам се опет на путеве знане Призивам Птицу и гнушам се Змија Седмо ребро вадим и дељем га смерно Напуштам Перило помутим Кладенац Бришем речи Земља Пелин и Чемерно Бачено семе у времену клија И спокојан … Наставите са читањем

Објављено под Uncategorized | Означено са | Оставите коментар

Тражим сунце међу облацима…

Томислав Душановић Катинац $ Тражим сунце међу облацима, Тражим светло у нестварној тмини, Хоћу светло међ` нежним свицима, Јер ме све то на мах срећним чини. Плаветнило изнад нашиш глава Илузија бескраја и среће… Источиште к`о вулканска лава Кад судбине … Наставите са читањем

Објављено под Uncategorized | Означено са | Оставите коментар

Док месец израња у пурпур вечерњи…

Томислав Душановић Катинац * Док месец израња у пурпур вечерњи И Дунав лагано лабудове њише Негде далеко, мени непознато Твој поглед нестаје… Криомице гледам твоје брижно лице Сплетене ти прсте и стегнуте усне И нека ме сета на час обузима … Наставите са читањем

Објављено под Uncategorized | Означено са | Оставите коментар

Кад те видим насмејану милу ведру*

Томислав Душановић Катинац * Кад те видим насмејану милу ведру Са широком зеном к`о кладенац бистри У мени се прене нека жеља силна Жеља силна чиста и тако умилна И све тиња Па заискри Чекам да ноћ дође па да … Наставите са читањем

Објављено под Uncategorized | Означено са | 2 коментара

Узалуд је зовем

Томислав Душановић Катинац Узалуд је зовем Будим се. По навици одмах за телефон Да јој пожелим леп дан, Да јој пошаљем прегршт сунца, Јутарњу росу, Или испричам сан! Покушавам да срочим лепу поруку: Како сам је уснио по снегу босу… … Наставите са читањем

Објављено под Uncategorized | Означено са | Оставите коментар

Пролазе дани, нечујно, тихо

Томислав Душановић Катинац $ Пролазе дани нечујно, тихо. Некако празни. Ја себи далек и јако стран… Жестока страст можда ме казни Што за њу живим сваки дан К`о да је задњи… Што у њој видим скривене чари, Радост и тугу… … Наставите са читањем

Објављено под Uncategorized | Означено са | Оставите коментар