Дођи у освит када згасну звезде

* * *

Дођи у освит када згасну звезде

Кад се горобиље окупа у роси

Озарена лица у прозрачном велу

Дођи у освит када згасну звезде

Чекам те у горју под јасиком белом

Са жаром дечака седамнаестих лета

С трептајем у души младога сањара

Чекам те у горју под јасиком белом

Можда само сан си или сновиђење

За видање рана расцепљене душе

Под луниним зраком кроз распукло небо

Можда само сан си или сновиђење

Дођи у освит када згасну звезде

Чекам те у горју под јасиком белом

Можда само сан си или сновиђење

О Katinac

"Можда је мене урођена самоувереност и склоност ка писању стављала у супериорни положај и ја сам упорно провоцирао саговорнике желећи да од њих извучем све што ме занима. Када би требало да одговорим на питање вешто сам манипулисао речима, стварајући двосмисленост и недоумицу код саговорника. -Из приче "Како сам стигао у Фаркаждин" Мој животни мото: "ЈУЧЕ- НЕ ПОСТОЈИ, СУТРА- НЕИЗВЕСНО, ДАНАС- ЈЕДИНО ИЗВЕСНО!!!"
Овај унос је објављен под Uncategorized. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s