Већ последња румен умире над градом…

Томислав Душановић Катинац

$

  • Већ последња румен умире над градом
  • Вече ништа изузетно
  • Покоји шетач нервозно потера комарце
  • Загрљени се парови пољубе спретно
  • И продуже у фикције своје
  • Корачам плочником сам
  • Страшно сам
  • Стресем се од студени- осетим жмарце
  • Убрзам корак кроз мокро шипражје
  • Уснулу птицу разгони преломљена грана
  • И све прхне у вис
  • Вече ништа изузетно
  • Већ последња румен умире над градом
  • Крадом загледам мутну Колубару
  • И уснула птица последњим замахом
  • Отрже се води
  • Заиста вече ништа изузетно
  • Самоћа ми годи
  • Задовољно мотрим своју искривљену сенку
  • Стресем се од студени
  • Птица се примирила у топољаку
  • Давно је румен замрла над градом
  • Ваљево, 05. јула 1979.

О Katinac

"Можда је мене урођена самоувереност и склоност ка писању стављала у супериорни положај и ја сам упорно провоцирао саговорнике желећи да од њих извучем све што ме занима. Када би требало да одговорим на питање вешто сам манипулисао речима, стварајући двосмисленост и недоумицу код саговорника. -Из приче "Како сам стигао у Фаркаждин" Мој животни мото: "ЈУЧЕ- НЕ ПОСТОЈИ, СУТРА- НЕИЗВЕСНО, ДАНАС- ЈЕДИНО ИЗВЕСНО!!!"
Овај унос је објављен под Uncategorized. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s