Враћали смо се преко долина…

Томислав Душановић Катинац

$

Враћали смо се преко долина

Кроз пролеће срећни и троми

Снагом просутом на вечерњи мирис трава и вода

Враћали смо се заљубљени

Чинило се до небеса

Заљубљени у подерану ципелу пуну блатњаве воде

Једину цигарету нађену у аљкаво баченој кутији неког расипника

Све смо волели

Враћали смо се поред трешања крајпуташица

Скривали се у цвету

Да бисмо почетком лета

Заголицали нечије усне

Враћали смо се док су ветрови

Тихо и побожно

Шапутали молитву за Амора

Док се месечина провлачила кроз рукав

Да би засјала на грудима девојачким

Увек смо се враћали преко долина

У младост своју и детињство

Кроз орошена поља

Преко удаљених видика

У своје корене и биће своје

О Katinac

"Можда је мене урођена самоувереност и склоност ка писању стављала у супериорни положај и ја сам упорно провоцирао саговорнике желећи да од њих извучем све што ме занима. Када би требало да одговорим на питање вешто сам манипулисао речима, стварајући двосмисленост и недоумицу код саговорника. -Из приче "Како сам стигао у Фаркаждин" Мој животни мото: "ЈУЧЕ- НЕ ПОСТОЈИ, СУТРА- НЕИЗВЕСНО, ДАНАС- ЈЕДИНО ИЗВЕСНО!!!"
Овај унос је објављен под Uncategorized и означен са . Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s