Моја се тетка бојала змија

Мојој тетки Радмили
*
Моја се тетка бојала змија
Моја се тетка бојала Ждрела
Жубора врела
Сивила стена
Страшно се она бојала мрака
К`о свака жена…

Моја се тетка бојала свега
Орлова кад круже небом
Урлика вука са планине
Летње жеге
Љуте зиме
Кад земља стине…

Често се она запути к нама
Ал` никад сама…
Поведе макар комшијско дете

Била је она чудна жена
За нас децу необична
Увек у црно обучена
Сукања дугих
Повезана…

Али је била јако дична
Погледа равног
Усправног хода
Корака лаког к`о у газеле
А око- увек широка зена
К`о дубок понор
Пун топлине…

Стварно је лепо имати тетку
Колкогод она чудесна била!

24. новембра 2014. године

P.S. Ево, прође година како тетке нема! Постала је неустрашива, нек почива у миру и нек је песма прати!

Advertisements

О Katinac

"Можда је мене урођена самоувереност и склоност ка писању стављала у супериорни положај и ја сам упорно провоцирао саговорнике желећи да од њих извучем све што ме занима. Када би требало да одговорим на питање вешто сам манипулисао речима, стварајући двосмисленост и недоумицу код саговорника. -Из приче "Како сам стигао у Фаркаждин" Мој животни мото: "ЈУЧЕ- НЕ ПОСТОЈИ, СУТРА- НЕИЗВЕСНО, ДАНАС- ЈЕДИНО ИЗВЕСНО!!!"
Овај унос је објављен под Uncategorized и означен са . Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s