Ја, олистала врба и први славуји…

Томислав Душановић Катинац
$

Ја, олистала врба и први славуји
Тихано сунчано јутро
А негде далеко изван мог видика
Као да тече
Као да струји
Нека сетна песма…

И свега се сетим
Црнога јасена
Испод њега чесма
И црква столетна…

У души празнина
Некаква студен…
Ко да сунца није
Ко у бездан тамни
Да ћу да полетим…

Та туга ме прати
Ко да сам јој свој
Ко да ми је мати
А она ко сена!
Као будни стражар
Као опомена…

Ја, олистала врба и први славуји
Тихано сунчано јутро.

Advertisements

О Katinac

"Можда је мене урођена самоувереност и склоност ка писању стављала у супериорни положај и ја сам упорно провоцирао саговорнике желећи да од њих извучем све што ме занима. Када би требало да одговорим на питање вешто сам манипулисао речима, стварајући двосмисленост и недоумицу код саговорника. -Из приче "Како сам стигао у Фаркаждин" Мој животни мото: "ЈУЧЕ- НЕ ПОСТОЈИ, СУТРА- НЕИЗВЕСНО, ДАНАС- ЈЕДИНО ИЗВЕСНО!!!"
Овај унос је објављен под Uncategorized и означен са . Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s