Радујем се јутру…

Томислав Душановић Катинац
Д Г
*
Радујем се јутру у коме ћеш осванути,
Радујем се сунцу које ће те пробудити,
И ја те, кaо дете прву играчку,
Узимам у руке…

Твој ће ме снени осмех мало слудети…
Али не знаш на какве ме стављаш муке!?
Не чујеш дамаре силне у мојој глави,
Не видиш грч на моме лицу,
Борбу са самим собом,
Док ти причам к`о да си ту,
Крај мене,
Ти, једина!
Оличење савршене жене.

А ти- далеко!

Да ми је неко причао,
Да ми је рек`о:
„Хеј, пробуди се, она је сан!“
Ја бих се још по ноћи
Док све мирује, спава,
Да претекнем дан
Створио крај тебе
И уверим се да си стварна,
Она права!

Advertisements

О Katinac

"Можда је мене урођена самоувереност и склоност ка писању стављала у супериорни положај и ја сам упорно провоцирао саговорнике желећи да од њих извучем све што ме занима. Када би требало да одговорим на питање вешто сам манипулисао речима, стварајући двосмисленост и недоумицу код саговорника. -Из приче "Како сам стигао у Фаркаждин" Мој животни мото: "ЈУЧЕ- НЕ ПОСТОЈИ, СУТРА- НЕИЗВЕСНО, ДАНАС- ЈЕДИНО ИЗВЕСНО!!!"
Овај унос је објављен под Uncategorized и означен са . Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s