Тражим

Томислав Душановић Катинац

&
Тражим је у аутобусима који пролазе,
Возовима који долазе,
Међу шетачима,
Међу купачима, блејачима…
У парковима и пролазима…
А ње нема!

Устајем у зору
И чекам да звезда небо преброди
Да румен јутарња
И мене озари
Да нови ме дан њој доводи…
Опет је нема!

Можда су њене снене очи
Гледале некога мимо мене,
Криомице некоме давале знаке…
Ка њој да само тихо крочи…
А ја, наиван, к`о луда бленем!
Узалуд је тражим…

У дугим сатима вечерње таме
Кад све утихне, смири се, стане
Ја сваки дамар и сваки шум
Припишем њој.
И када сване,
Kад се раздани,
Трагам и даље…

Очију снених, погледа чудног
Сетим се опет.
Да ли су стварно гледале другог,
Да ли се руши мој крхки свет?!

Можда ћу је опет негде срести,
Увек је видим,
Осећам њено снено око
Ал` не знам где је…
Урезана је у мојој свести
Дубоко, дубоко…

Advertisements

О Katinac

"Можда је мене урођена самоувереност и склоност ка писању стављала у супериорни положај и ја сам упорно провоцирао саговорнике желећи да од њих извучем све што ме занима. Када би требало да одговорим на питање вешто сам манипулисао речима, стварајући двосмисленост и недоумицу код саговорника. -Из приче "Како сам стигао у Фаркаждин" Мој животни мото: "ЈУЧЕ- НЕ ПОСТОЈИ, СУТРА- НЕИЗВЕСНО, ДАНАС- ЈЕДИНО ИЗВЕСНО!!!"
Овај унос је објављен под Uncategorized и означен са . Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s