Ноћас ме је походила туга


Томислав Душановић Катинац
Дубравки
Ноћас ме је походила туга

Ноћас ме је походила туга,
Чудна нека, мени непозната!
Прикрила се, вребала ме дуго
К`о да хоће да ми буде друга,
Можда мати или посестрима…

Упитах је, зашто мене, туго!?
Препусти ме некој тихој срећи!

И гле, као да ме схвата,
Намах ме је хитила у снове,
У обручје оне коју волим…

А ја клечим, тихано је молим
Да отвори своју топлу душу,
Загрли ме, да ми се препусти…

И усхићен, обзнањујем свима
Своју срећу, осећаје нове…

Нека мене,
Туго, моја друго!
Остави ме оној коју волим.
Ништа више,
Само те то молим!

На дан Св. Архангела Михајла

Advertisements

О Katinac

"Можда је мене урођена самоувереност и склоност ка писању стављала у супериорни положај и ја сам упорно провоцирао саговорнике желећи да од њих извучем све што ме занима. Када би требало да одговорим на питање вешто сам манипулисао речима, стварајући двосмисленост и недоумицу код саговорника. -Из приче "Како сам стигао у Фаркаждин" Мој животни мото: "ЈУЧЕ- НЕ ПОСТОЈИ, СУТРА- НЕИЗВЕСНО, ДАНАС- ЈЕДИНО ИЗВЕСНО!!!"
Овај унос је објављен под Uncategorized и означен са . Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s