Ноћима снове вежем у чворове…

Томислав Душановић Катинац

Ноћима снове вежем у чворове…

Ноћима снове вежем у чворове,
Скривам под јастуке.
Ал` гле!
Наједном нечије руке као да грабе,
Да растржу…
Све што сам снио,
Над чим сам бдио,
Лагано тоне у бескрај плави…

Видим те негде,
На хоризонту или у глави!?
Не знам…

Онда криомице извлачим снове,
Бескрај претварам у вртове цветне,
Дрешим чворове…
И гле!
Излазим из себе и видим
Тебе и мене
Загрљене,
Сретне!

Advertisements

О Katinac

"Можда је мене урођена самоувереност и склоност ка писању стављала у супериорни положај и ја сам упорно провоцирао саговорнике желећи да од њих извучем све што ме занима. Када би требало да одговорим на питање вешто сам манипулисао речима, стварајући двосмисленост и недоумицу код саговорника. -Из приче "Како сам стигао у Фаркаждин" Мој животни мото: "ЈУЧЕ- НЕ ПОСТОЈИ, СУТРА- НЕИЗВЕСНО, ДАНАС- ЈЕДИНО ИЗВЕСНО!!!"
Овај унос је објављен под Uncategorized и означен са . Забележите сталну везу.

Једно реаговање на Ноћима снове вежем у чворове…

  1. ljiljana каже:

    …racio guši emociju…i to je tužno

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s