Томислав Душановић Катинац
Балада о птици…
У птицу сам се заљубио
Крила ми мојих
У птицу
Та птица није крилатица
Та птица није перјаница
Та птица…
Та птица без лица
Није ни шева
Ни голуб
Ни грлица…
Та птица није чак ни ластавица
Ни ласкавица
Птица паркиница
Птица чучалица
Без гласа
Без крика…
Чудног неког облика та птица
У камен ми хоће песму да преточи
Јутром ми се смеши росом са чела
Та птица од сунца и магле оседела
Плаче кишом Сунцем се смеје
На вечној стражи поред алеје
Свих птица- бесмртница
Like this:
Свиђа ми се Учитавање...
О Katinac
"Можда је мене урођена самоувереност и склоност ка писању стављала у супериорни положај и ја сам упорно провоцирао саговорнике желећи да од њих извучем све што ме занима. Када би требало да одговорим на питање вешто сам манипулисао речима, стварајући двосмисленост и недоумицу код саговорника.
-Из приче "Како сам стигао у Фаркаждин"
Мој животни мото: "ЈУЧЕ- НЕ ПОСТОЈИ, СУТРА- НЕИЗВЕСНО, ДАНАС- ЈЕДИНО ИЗВЕСНО!!!"
Овај унос је објављен под
Uncategorized и означен са
Песма. Забележите
сталну везу.
