Сањам

Томислав Душановић Катинац

Сањам
Дубравки Голић
Сањам како те скривам од пролећне кише,
Како крупне капи упијам са лица
И усана твојих…
Како те топлу у наручју држим
И нежно привијам…

Гле!
Наједном силна слива се бујица
Твојим крхким телом
И почнеш да растеш…
А онда и ја почињем да клијам
И уз тебе топплу
Ко лијана шумска
Лагано увијам…

Руке нам се траже
И прсти се сплићу…
Све утихне,
Стане!
Чекамо да сване,
Да видимо себе у једноме бићу!

Advertisements

О Katinac

"Можда је мене урођена самоувереност и склоност ка писању стављала у супериорни положај и ја сам упорно провоцирао саговорнике желећи да од њих извучем све што ме занима. Када би требало да одговорим на питање вешто сам манипулисао речима, стварајући двосмисленост и недоумицу код саговорника. -Из приче "Како сам стигао у Фаркаждин" Мој животни мото: "ЈУЧЕ- НЕ ПОСТОЈИ, СУТРА- НЕИЗВЕСНО, ДАНАС- ЈЕДИНО ИЗВЕСНО!!!"
Овај унос је објављен под Uncategorized и означен са . Забележите сталну везу.

3 реаговања на Сањам

  1. ljiljana каже:

    uvek me nađeš rečima

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s