Звезде се осуле к`о богиње мале

Томислав Душановић Катинац

*

Звезде се осуле к`о богиње мале,
Заслепиле небосвод.
Уснула река под њима као да гори,
А месец бекрија нахерио се и броди,
Зорњача притајила свој ход,
Све утихло…

Стојим на беспућу к`о на крстопућу
Сам…
А река спава.
Пронаћи путању и њоме поћи
Тешко је
Знам.
И то ми годи!

Све утихло ни да затрепери.
По који цврчак и свитац у даљини,
Бескрајне небеске двери…
Остајем у тишини
Док се река не пробуди…
Куда бих?!

А у обзорју поклонићу се води
И вратити се њој,
Нечујан, тих…

Advertisements

О Katinac

"Можда је мене урођена самоувереност и склоност ка писању стављала у супериорни положај и ја сам упорно провоцирао саговорнике желећи да од њих извучем све што ме занима. Када би требало да одговорим на питање вешто сам манипулисао речима, стварајући двосмисленост и недоумицу код саговорника. -Из приче "Како сам стигао у Фаркаждин" Мој животни мото: "ЈУЧЕ- НЕ ПОСТОЈИ, СУТРА- НЕИЗВЕСНО, ДАНАС- ЈЕДИНО ИЗВЕСНО!!!"
Овај унос је објављен под Uncategorized и означен са . Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s