Ана Ахматова

Ана Ахматова
***
Спомен на сунце у срцу чили.
Жути трава.
Прва пахуљица на ветру мили
Лепршава.

Уским каналима већ се не креће-
Мрзне вода.
Овде ничега никад бити неће,-
О, никада!

Пустим се небом ива развезала
Ко копрена.
Можда је боље што нисам постала
Ваша жена.

Спомен на сунце у срцу чили.
Шта је? Тама?
Можда!.. За ноћ може да зацвили
Зима сама.
1911.

У белој ноћи

Нисам врата затварала,
Ни свеће палила,
Иако сва посустала,
Ја сам будна била.

Ноћну сену сам гледала
У зимзелену том,
Звуком гласа пијанила,
Што потсећа на твој.

Знам да сам све изгубила,
Да живот је – страшан ад!
Ах, уверена сам била,
Да ћеш ми доћи тад.
1911.

Муза

Док ноћу чекам њенога похода,
Живот онда у мени замире.
Шта су почаст, младост и слобода
Пред милом гошћом с фрулом место лире.

И ево уђе! Трже застор тада.
Мудро гледа у два ока моја.
Ја јој кажем: „Зар си ти стране Ада
Данту диктирала?“ Каже: „Ја.“
1924.
Заклетва
И она, што данас прашта се с драганом,-
Нека своје боли јуначки преболи.
Кунемо се децом, кунемо се гробом,
Да нас јарму нико не мож` да приволи!
Лењинград, јули 1941.
***
Очи не скидам с хоризонта,
Где мећаве плешу чардаш.
Међу нама, друже, три су фронта-
Наш, немачки, и опет наш.
1942- 1943.

***
Није чудо што суморним тоном
Понекад звучи мој бунтовни стих,
И што тужим. Сад је за Флегетоном
Три четврти читатеља мојих.

Пријатељи моји! Мало вас остаде,-
Зато сте ми сваког дана дражи…
О, како кратак пут сада постаде,
Који је требало да буде најдражи.
(60-те године двадесетог века)

Са руског превео: Томислав Душановић Катинац

Право име Ане Ахматове је Ана Григоренко. Рођена је 11. Јуна 1889. године недалеко од Одесе. За њу се слободно може рећи да спада у најтрагичније руске ствараоце. Неколико реченица из њене аутобиографије ће све рећи о њој: „Нисам престајала да пишем стихове. За мене- у њима је моја веза са временом, са новим животом мога народа. Када сам их писала, живела сам оним ритмовима који су одјекивали у херојској историји моје домовине. Срећна сам да сам живела тих година, била сведок догађаја којима нема равних.“
ТДК

Advertisements

О Katinac

"Можда је мене урођена самоувереност и склоност ка писању стављала у супериорни положај и ја сам упорно провоцирао саговорнике желећи да од њих извучем све што ме занима. Када би требало да одговорим на питање вешто сам манипулисао речима, стварајући двосмисленост и недоумицу код саговорника. -Из приче "Како сам стигао у Фаркаждин" Мој животни мото: "ЈУЧЕ- НЕ ПОСТОЈИ, СУТРА- НЕИЗВЕСНО, ДАНАС- ЈЕДИНО ИЗВЕСНО!!!"
Овај унос је објављен под Uncategorized. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s