Путосан

Томислав Душановић Катинац

Путосан *

Кад се пође
Горе броде
Кад се иде
Пут не виде
Сан не стиже
Бело гмиже
Јер Даница
Путосница
Нема лица

Путник

Полази с надом
Путеви сви се стопили у једно
Закаснела птица опомена јаве
Јер до првог петла
Сунце је остало

Пут

Истеже се као белоушка
У клупко се не свија
На реп кад му се стане
Тек почиње

Друм

Слагали смо камен по камен
Сложили смо ствари
И отпутовала си

Стаза

Пошли смо стазом козјом
Ти отуда Ја одовуд
Знаш шта то значи
Мимоилажења нема
Па си рекла: Право хајдемо

Путовање

Замислимо две тачке
И празно
Стижемо свуда

Успут

Полазимо до замишљене тачке
Па замислимо једну са стране

*Хаику циклус

Advertisements

О Katinac

"Можда је мене урођена самоувереност и склоност ка писању стављала у супериорни положај и ја сам упорно провоцирао саговорнике желећи да од њих извучем све што ме занима. Када би требало да одговорим на питање вешто сам манипулисао речима, стварајући двосмисленост и недоумицу код саговорника. -Из приче "Како сам стигао у Фаркаждин" Мој животни мото: "ЈУЧЕ- НЕ ПОСТОЈИ, СУТРА- НЕИЗВЕСНО, ДАНАС- ЈЕДИНО ИЗВЕСНО!!!"
Овај унос је објављен под Uncategorized и означен са , . Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s