Ја теби дадох…

Томислав Душановић Катинац
Опет Теби
Ја теби дадох све што имам
И срце и душу…
И немам више!
А не тражим много!
Само да моје жеље се услише,
Да срећа и љубав те обасипају
К`о пролећне кише,
К`о јутарња роса!
Да се на мом лицу
Проспе твоја коса,
Да твоје ме око изблиза погледа,
Прсти нам се сплету,
Да заборавим твоју неверицу
И скривене слутње!

Баш не тражим пуно!
Мало нежности и мало топлине.
Живот није бајка
У коме се тражи златно руно
И скривено благо…
Живот је извор свега што је драго
Зато га прихвати без гнева,
Без љутње.
Живот је бајка која кратко траје,
У којој се снева,
У којој се љубав и прима и даје!

01. јануара 2015. године

Advertisements

О Katinac

"Можда је мене урођена самоувереност и склоност ка писању стављала у супериорни положај и ја сам упорно провоцирао саговорнике желећи да од њих извучем све што ме занима. Када би требало да одговорим на питање вешто сам манипулисао речима, стварајући двосмисленост и недоумицу код саговорника. -Из приче "Како сам стигао у Фаркаждин" Мој животни мото: "ЈУЧЕ- НЕ ПОСТОЈИ, СУТРА- НЕИЗВЕСНО, ДАНАС- ЈЕДИНО ИЗВЕСНО!!!"
Овај унос је објављен под Uncategorized и означен са . Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s