Моја је Мала волела мачке


Томислав Душановић Катинац
Дубравки
*
Моја је Мала волела мачке.
Шарене, беле, чак и црне…
Није јој сметала ни једна раса,
Само да мјауче!
Штитила их је од љутих паса,
Злочесте деце,
Злурадих људи…
И кад јој крене наопачке,
Пита се брижно:
Какве су то људске ћуди,
Без љубави и нежности?
Ко то може мачку да туче..?

Њена се мачка звала Цока,
Дежмекаста, трома,
Као да снева!
Али су њена два крупна ока
Била чувари читавог дома…

Отишла Цока колико јуче
Много далеко!
Уз пуно туге…
Моја је Мала очајна била,
Плакала кришом…
Тешио сам је:
Погледај мало Анимал планет,
Мачака разних, сијамских, руских…
Да ти просто стане памет!

А њена Цока и сад је гледа
И мачјем царству приповеда
Како јој пуно љубави дала
Једна Мала!

Advertisements

О Katinac

"Можда је мене урођена самоувереност и склоност ка писању стављала у супериорни положај и ја сам упорно провоцирао саговорнике желећи да од њих извучем све што ме занима. Када би требало да одговорим на питање вешто сам манипулисао речима, стварајући двосмисленост и недоумицу код саговорника. -Из приче "Како сам стигао у Фаркаждин" Мој животни мото: "ЈУЧЕ- НЕ ПОСТОЈИ, СУТРА- НЕИЗВЕСНО, ДАНАС- ЈЕДИНО ИЗВЕСНО!!!"
Овај унос је објављен под Uncategorized и означен са . Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s