Ово је вече сувише тихо, некако празно

Томислав Душановић Катинац

Дубравки Голић
*
Ово је вече сувише тихо, некако празно.
Само, негде далеко, к`о да се шапат чује,
К`о да се песма разлива,
Као да неко јеца…
Тргнем се.
Погледам.
Около магла сива,
Никога нема!

Схватим поразно-
Нисам са тобом,
Не могу да ти се предам,
Да у мојим венама
Твоја топлина струји,
Да се скривам у твојим зенама,
Да зароним у твоју душу
И да те изнутра гледам!

Хоћу да изађем из себе,
Да лебдим,
Бдим над тобом,
Дуго те проматрам уснулу,
Нежну…
А пред промрзлу зору
Да се тихано спустим крај Тебе!

На дан Св. Николе 2014.

Advertisements

О Katinac

"Можда је мене урођена самоувереност и склоност ка писању стављала у супериорни положај и ја сам упорно провоцирао саговорнике желећи да од њих извучем све што ме занима. Када би требало да одговорим на питање вешто сам манипулисао речима, стварајући двосмисленост и недоумицу код саговорника. -Из приче "Како сам стигао у Фаркаждин" Мој животни мото: "ЈУЧЕ- НЕ ПОСТОЈИ, СУТРА- НЕИЗВЕСНО, ДАНАС- ЈЕДИНО ИЗВЕСНО!!!"
Овај унос је објављен под Uncategorized и означен са . Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s