Далека, тихана, песма у мени бруји

Дубравки
Далека, тихана, песма у мени бруји.
Ја у некаквом мраку, некаквој тмини.
Да ли је сан ил` можда јава?
Не знам…
Питам се да ли и она ноћас не спава
Да л` будна сања
До свитања!?

А кад се раздани, када сване
И њен глас најпре зачујем
Кроз мене лагано почне да струји
Нека топлина.
Осетим додир, дрхтај…
Стресем се.
Да л`сам то у њеној близини
Ил` ми се чини?

И онда схватим да сам будан
И да је видим.
Настанила се у моме бићу.
Препуштам се њеној топлини
Док јава и сан се само преплићу!

Advertisements

О Katinac

"Можда је мене урођена самоувереност и склоност ка писању стављала у супериорни положај и ја сам упорно провоцирао саговорнике желећи да од њих извучем све што ме занима. Када би требало да одговорим на питање вешто сам манипулисао речима, стварајући двосмисленост и недоумицу код саговорника. -Из приче "Како сам стигао у Фаркаждин" Мој животни мото: "ЈУЧЕ- НЕ ПОСТОЈИ, СУТРА- НЕИЗВЕСНО, ДАНАС- ЈЕДИНО ИЗВЕСНО!!!"
Овај унос је објављен под Uncategorized и означен са . Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s