Већ последња румен умире над градом

Томислав Душановић Катинац

*
* *

Већ последња румен умире над градом
Вече ништа изузетно
Покоји шетач нервозно потера комарце
Загрљени се парови пољубе спретно
И продуже у фикције своје

Корачам плочником сам
Страшно сам
Стресем се од студени- осетим жмарце
Убрзам корак кроз мокро шипражје
Уснулу птицу разгони преломљена грана
И све прхне у вис

Вече ништа изузетно
Већ последња румен умире над градом
Крадом загледам мутну Колубару
И уснула птица последњим замахом
Отрже се води

Заиста вече ништа изузетно
Самоћа ми годи
Задовољно мотрим своју искривљену сенку
Стресем се од студени
Птица се примирила у топољаку
Давно је румен замрла над градом

Advertisements

О Katinac

"Можда је мене урођена самоувереност и склоност ка писању стављала у супериорни положај и ја сам упорно провоцирао саговорнике желећи да од њих извучем све што ме занима. Када би требало да одговорим на питање вешто сам манипулисао речима, стварајући двосмисленост и недоумицу код саговорника. -Из приче "Како сам стигао у Фаркаждин" Мој животни мото: "ЈУЧЕ- НЕ ПОСТОЈИ, СУТРА- НЕИЗВЕСНО, ДАНАС- ЈЕДИНО ИЗВЕСНО!!!"
Овај унос је објављен под Uncategorized и означен са . Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s