Увек је губим…

Томислав Душановић Катинац

Увек је губим на видику снова
Само је реч једна на уснама држи
Не знам из којих плодова да је сишем
Заћутимо док ново биље расте
Можда ће она у његовој сржи

Бити- исцрпљујуће питање мога ништавила
Да све је југ и да све је сунце
И ласта би гнездо под једном стрехом вила

Не знам у којим водама да тражим јој лице
Можда тамо где дуга се клони
Где сунце надјачава
Где слетају птице
А можда ће она у њеној бистрини

Бити- постаје тајна опсесија
Довољно смо већ зрели за сазнање
Зашто ласта гнездо под једном стрехом не свија

Увек је губим на видику снова
Само реч је једна на уснама држи
Смешно је- никаво биље нисам
Ал` осећам ноћас да у мојој расте сржи

Advertisements

О Katinac

"Можда је мене урођена самоувереност и склоност ка писању стављала у супериорни положај и ја сам упорно провоцирао саговорнике желећи да од њих извучем све што ме занима. Када би требало да одговорим на питање вешто сам манипулисао речима, стварајући двосмисленост и недоумицу код саговорника. -Из приче "Како сам стигао у Фаркаждин" Мој животни мото: "ЈУЧЕ- НЕ ПОСТОЈИ, СУТРА- НЕИЗВЕСНО, ДАНАС- ЈЕДИНО ИЗВЕСНО!!!"
Овај унос је објављен под Uncategorized и означен са . Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s