Полазим у горје…

*
* *

Полазим у горје
Ја овештали ловац
Устрелим прекрасну птицу
И окамењен падам

Обзорје се пролама љутим урликом
Повређене звери
Криком устрепталих престрашених птица
Злим лавежом разјарених паса

Распукла ноћ
Моја немоћ
И устрељена птица

Залазим у орошено борје
Опори тамјан сећа ме на гробље

Робље горја буди се претећи
О како жалим устрељену птицу
Ја овештали ловац

Полазим даље
Крстопуће ме начас збуни
Напуштам горје ја овештали ловац
И отходим у поља цветна
Спретна рука налази ороз
И кроз моје тело пробија се булка

Обзорје нестаје пригушеним криком

Advertisements

О Katinac

"Можда је мене урођена самоувереност и склоност ка писању стављала у супериорни положај и ја сам упорно провоцирао саговорнике желећи да од њих извучем све што ме занима. Када би требало да одговорим на питање вешто сам манипулисао речима, стварајући двосмисленост и недоумицу код саговорника. -Из приче "Како сам стигао у Фаркаждин" Мој животни мото: "ЈУЧЕ- НЕ ПОСТОЈИ, СУТРА- НЕИЗВЕСНО, ДАНАС- ЈЕДИНО ИЗВЕСНО!!!"
Овај унос је објављен под Uncategorized и означен са . Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s