Ходили смо гором зором

Томислав Душановић Катинац

Ходили смо гором зором

Ходили смо гором зором

Јеленче младо ловили

Са јела гране ломили

У дрво вито творили

И пушке и себе

Гором се лелек проноси

Кошута сузе пролива

Руке нам грубе целива

Ходили смо гором зором

Сокола сивог стрелили

Кладенац бистри китили

Кошуту мајку варали

Јеленче младо мамили

Игром и песмом

Кошута поток прескаче

Игру нам своју намеће

Немушту песму мекеће

Даница звезда нестаје

Из поља зеленог пас лаје

Тамо је младо јеленче

Кошута гору прескаче

Лaнету мудром доскаче

У поље зелено

Advertisements

О Katinac

"Можда је мене урођена самоувереност и склоност ка писању стављала у супериорни положај и ја сам упорно провоцирао саговорнике желећи да од њих извучем све што ме занима. Када би требало да одговорим на питање вешто сам манипулисао речима, стварајући двосмисленост и недоумицу код саговорника. -Из приче "Како сам стигао у Фаркаждин" Мој животни мото: "ЈУЧЕ- НЕ ПОСТОЈИ, СУТРА- НЕИЗВЕСНО, ДАНАС- ЈЕДИНО ИЗВЕСНО!!!"
Овај унос је објављен под Uncategorized. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s