Убила се Цика Марјанова

Томислав Душановић Катинац

Јутро хладно, прво иње пало
Колибе се кроз маглу назиру
Под Бигором лелек се проноси
Убила се Цика Марјанова

Ђул пурпурни у Цикиној коси
Пуце пукло на грудима бујним
Бедро бело мало повијено
Те од њега и момци зазиру

У колиби старога Манојла
У тишини под месецом рујним
Цикино се плаво око снено
Заледило у јутрањој роси

Стари Марјан Бигором лелече
За Циком му срце се полови
Пред колибом скоро свако вече
Скамене се лужнички долови!

Advertisements

О Katinac

"Можда је мене урођена самоувереност и склоност ка писању стављала у супериорни положај и ја сам упорно провоцирао саговорнике желећи да од њих извучем све што ме занима. Када би требало да одговорим на питање вешто сам манипулисао речима, стварајући двосмисленост и недоумицу код саговорника. -Из приче "Како сам стигао у Фаркаждин" Мој животни мото: "ЈУЧЕ- НЕ ПОСТОЈИ, СУТРА- НЕИЗВЕСНО, ДАНАС- ЈЕДИНО ИЗВЕСНО!!!"
Овај унос је објављен под Uncategorized и означен са . Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s