Без наслова

Томислав Душановић Катинац

*

*          *

Оче не кушај ме

Мати не слушај ме

Брате у гору пођи

Устрели грлицу

У њој ми срце бије

Крв њену кани у свети кладенац

Из његове жице моја душа лије

Посеци грану са црног јасена

У његовом лишћу мој образ се крије

 

Оче не кушај ме

Мати не слушај ме

Сестро у поље пођи

Убери ковиље

Исплети венац

У гору пођи

Окити кладенац

 

Оче под прагом змија лежи

Ухвати је живу

О врат ми је вежи

 

У кладенцу змија се родила

Под крилом грлице на мене мотрила

Под праг се увукла и вребала брата

А сад смрт је нашла око мога врата

 

 

 

Advertisements

О Katinac

"Можда је мене урођена самоувереност и склоност ка писању стављала у супериорни положај и ја сам упорно провоцирао саговорнике желећи да од њих извучем све што ме занима. Када би требало да одговорим на питање вешто сам манипулисао речима, стварајући двосмисленост и недоумицу код саговорника. -Из приче "Како сам стигао у Фаркаждин" Мој животни мото: "ЈУЧЕ- НЕ ПОСТОЈИ, СУТРА- НЕИЗВЕСНО, ДАНАС- ЈЕДИНО ИЗВЕСНО!!!"
Овај унос је објављен под Uncategorized и означен са . Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s