Већ последња румен…

                          *

                  *                 *

Већ последња румен умире над градом

Вече ништа изузетно

Покоји шетач нервозно потера комарце

Загрљени се парови пољубе спретно

И продуже у фикције своје

Корачам плочником сам

Страшно сам

Стресем се од студени- осетим жмарце

Убрзам корак кроз мокро шипражје

Уснулу птицу разгони преломљена грана

 И све прхне у вис

Вече ништа изузетно

Већ последња румен умире над градом

Крадом загледам мутну Колубару

И уснула птица последњим замахом

Отрже се води

Заиста вече ништа изузетно

Самоћа ми годи

Задовољно мотрим своју искривљену сенку

Стресем се од студени

Птица се примирила у топољаку

Давно је румен замрла над градом

Ваљево, 05. јула 1979.

Advertisements

О Katinac

"Можда је мене урођена самоувереност и склоност ка писању стављала у супериорни положај и ја сам упорно провоцирао саговорнике желећи да од њих извучем све што ме занима. Када би требало да одговорим на питање вешто сам манипулисао речима, стварајући двосмисленост и недоумицу код саговорника. -Из приче "Како сам стигао у Фаркаждин" Мој животни мото: "ЈУЧЕ- НЕ ПОСТОЈИ, СУТРА- НЕИЗВЕСНО, ДАНАС- ЈЕДИНО ИЗВЕСНО!!!"
Овај унос је објављен под Uncategorized и означен са . Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s