Змијско веће

             

 

Томислав Душановић Катинац

   ЗМИЈСКО ВЕЋЕ

 ( Из збирке Сазвежђа у пољу)

Подне. Крстопуће. Објава.

Нејако Змијче:

Вришти Пишти

 Сутра дан је за већање

 Стара млада змијска чељад

 Овде нек изађе

 Важно Важно

 Све што род наш тишти

 Овде сутра

Змијче почиње да цвили

Материне смрти се сећа

Јадикује

О роде врли

Већ су нас сатрли

Шишти Пишти

Окупљају се змије

Брате камен

Тојагу Секиру Виле

Грабуље Мотику

Трап Тап Тап

Главу Главу

Удри

Ој спава брат

Крстопуће. Већање.

Змија Баба:

Мом је сину змијском цару

Годишњица смрти

Крстопуће ово њега

На превару

Главе стаде

Зато нека чељад змијска

И Водена Пољска Горска

И Авлијска

Заклетву даде

Освета

Осветимо змијског цара

Сина мога

Вашег поглавара

Змија Удова:

Љубав Љубав

Прође

А ја млада

Нека тај род људски

Страда

У црнини

Ја ћу живот да проведем цео

Ах млада млада

Земљо мајко

Зини да нестанем

Крв

Чуј Брате Чуј

Не дај

Иди

Брат нит чује нити види

Спава у хладу

Под дудом

Страх

Змијац Деда:

Види ову браду седу

Од јада је таква

И послушај Деду

 Живот ми је овај дуги

 Протек`о у раду

 Ах Земљу копах

 И роду се људском

 Не замерах

 Тако и моји преци

 Само дете једно у колевци

 Ја уједох

 Човек тада врисну

 Удри Удри Сеци

 Ја реп изгубих

 А дете пресвисну

Змија Баба:

Век сам провела под прагом

Била чувар куће

Једном пред свануће

Почеше да руше

Ој мени старој

Пуца Куца

Рекох Смрт је близу

Ја ко мртва

Снаге немам

Дремам

И гле среће

Са Земљом ме избацише

Смрт је близу била

Ах тај страх

Тап Трап Тах

Све се руши

Змијац Деда:

Приповеда Приповеда

Мисли Баба да је Човек Жаба

Мудро није

Нека крв се лије

И да се попије

Заигра

Игра Игра

СВАКА СЕ ЗМИЈА У КОЛО СВИЈА

ПОДИЖЕ ГЛАВУ

ЖАОКУ ПЛАЗИ

ОНДА СТАНОВНОМ КАМЕНУ ПРИЛАЗИ

КОШУЉУ ОСТАВИ

И ОБНАЖЕНА ОТХОДИ У ТРАВУ

 

Змијче Сироче:

Мати ја се бојим

Послаће и мене Тати

Јао Јао

Зар није ти жао

Ах Смрт

Одох у врт

 

Змија Луда:

Покојног цара

Луда не вара

Сад ћу Детенце

Као Јагњенце

За вратић

За вратић

А Мајчицу

К`о Овчицу

Преклаћу Преклаћу

 

 

Змије кличу:

Клати Клати

Нек нас води Змија Баба

Царева Мати

Подне.Крстопуће. Освета.

  Брат је луд

  Легао под дуд

  Спава

 А змије свуд

 Једна прилази

 Жаоку плази

 Јој Брате Очи

 Скочи

 Главу Главу

 Удри

ЛЕЖИ БРАТ МРТАВ КО МАСЛАЧАК ЗРЕЛИ

ПОД КОШУЉОМ ЗМИЈА СЕ УВИЈА

 

Змијац Деда:

Ето тако

Нашла се два врага

На прагу човек

Змија испод прага

Advertisements

О Katinac

"Можда је мене урођена самоувереност и склоност ка писању стављала у супериорни положај и ја сам упорно провоцирао саговорнике желећи да од њих извучем све што ме занима. Када би требало да одговорим на питање вешто сам манипулисао речима, стварајући двосмисленост и недоумицу код саговорника. -Из приче "Како сам стигао у Фаркаждин" Мој животни мото: "ЈУЧЕ- НЕ ПОСТОЈИ, СУТРА- НЕИЗВЕСНО, ДАНАС- ЈЕДИНО ИЗВЕСНО!!!"
Овај унос је објављен под Uncategorized. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s