Сироти, мали, хрчки…

         Ових дана не могу да спавам. Разједа ме несаница. Хајд што имам својих брига, него морам да бринем и о туђим! Срећом, живимо у богатој, моћној држави… Иначе…

         Јасно вам је да сам из образовања. Како би надобудни рекли „Школа ми је други дом!“ ( Не дао Бог!). Ево, ближи се почетак нове школске године, брижни родитељи  спремају дечицу за школу… Али не бринем ја о тим родитељима! Ја бринем о оној кабинетској сиротињи. Дануо сам душом када сам сазнао да ће њихова дечица добити књиге! Да није државе шта би они!? Остадоше деца неписмена, необразована… Замислите само шта би јадни министри, премијер, државни секретари, градоначелник! Ситна дечица, а дао их Бог, има их…Где да нађу толики новац!? Господе, иже јеси…

             Да су само књиге у питању било би ми лакше. Него, та наша државничка камарила има европско радно време! Па пословни ручкови, па пословне вечере… О службеним путовањима и да не причамо, тек оним преко!

             Куд ће с децом!? Сирочад мора на улицу, под мостове и у хаусторе!

             Али, опет ми лакне! Сетим се… Ту је моћна држава, богата, стамена… (Вероватно ће морати да гради зидине дуж граничних линија како се богатство и новац не би преливали код комшија.)

             Србија има савремене школе, богато опремљене, реформисане… Те школе ће организовати продужени боравак деце у складу са европским радним временом, али онако за џаба, да помогне сиротој камарили. Па зар стварно мислите да сироти човек од својих три хиљаде евра месечне плате може да плати чување деце!? Па ви и не знате у којој то држави живите!

             У оној, старој, гадљивој Србији, која је имала глупе СИЗ-ове, јесте у школама функционисао продужени боравак, али не на „о, рук!“ већ смислено и у складу са одређеним правилима. Али еволуција чуда чини!

             Него, није згорег да држава Србија мало размисли и о ђачким родитељима- директно! Да им обезбеди гориво за довожење деце у школу, да им купи цигарете, да им купи пиће, обезбеди неки динар за кладионицу, за коцкарницу… Ако дечица имају књиге, има ко да их чува и то све за џаб- џаба, па Србијо, учини нешто и за сироте родитеље! Мајко, Србијо!!! Моћна и стамена!!!

             P.S. Надам се да ми нико неће замерити на стилу, пишем „из прве руке“. Вероватно сматрате, бар ви од стила, да је требало користити наводнике у неким моментима, али верујте- НЕ!

Advertisements

О Katinac

"Можда је мене урођена самоувереност и склоност ка писању стављала у супериорни положај и ја сам упорно провоцирао саговорнике желећи да од њих извучем све што ме занима. Када би требало да одговорим на питање вешто сам манипулисао речима, стварајући двосмисленост и недоумицу код саговорника. -Из приче "Како сам стигао у Фаркаждин" Мој животни мото: "ЈУЧЕ- НЕ ПОСТОЈИ, СУТРА- НЕИЗВЕСНО, ДАНАС- ЈЕДИНО ИЗВЕСНО!!!"
Овај унос је објављен под Uncategorized и означен са . Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s