Кад нећу ја- нећеш ни ти

Томислав Душановић  Катинац

Кад нећу ја- нећеш ни ти

Врата су се нагло отворила и у кућу је утрчао задихани Дечак.

– Мама, мама, јесу почели ?

– Шта је сине? Ко да почне?- огласила се бака из кухиње.

– Покемани, бако!- весело је довикнуо Дечак.

Бацио је торбу у предсобље и потрчао у дневну собу. Међутим, Tата је, заваљен у удобну фотељу, гладећи флашу хладног пива, сочно добацивао судији и играчима, са ужитком пратећи фудбалску утакмицу Калчо лиге која ће сутра, на послу, бити целодневна тема.  Сина није ни чуо, ни приметио.

– Тата, а моји цртани..?- молећиво је изустио Дечак, ставивши ручицу на татину проћелаву главу.

Тата је одмакао флашу и хитро дохватио даљински управљач, чврсто га стежући.

– ‘Ајд’, пусти цртане, види колики си! Ради домаћи!- брецнуо се.

– Бако, бако!- зацвилио је Дечак. – Види тату!

Бака је затрештала из кухиње и осула по сину, називајући га бездушником и безосећајним типом, подржавајући унука.

Тата је, осетивши буру, скочио из фотеље и ћушнуо даљински у бифе, међу флаше.

Недуго затим, у кућу је, хуктећи од журбе, утрчала и Мама и с врата довикнула свекрви: – Није ваљда почела!? – мислећи на најновију, дуго најављивану култну серију. – Петнаест минута сам раније изашла с посла због ње! Убићу се!

– Види… Види њега, к’о бег! Хеј, човече! Серија! ‘Ало, ‘ало!- подбочивши се, ратобрно је осула жена. – Дај даљински!- отсечно је подвикнула мужу.

– Шта је бре, је л’ ово лудара? Пустите ме једном да одгледам бар полувреме!- не одвајајући поглед од екрана, забрундао је Тата. – Какав даљински, није га ни било! Ево..!- устао је и раширио руке.

У кухињи је било мирно. У предсобљу је Дечак седео на поду и цвилио. Улазна врата су једва зашкрипила. Бака се на прстима извукла из куће, као мачка. Навијачку страст и опасну гужву пред противничким голом заменила је црна тачка на екрану. Кућа се нашла у полумраку.

11. априла 2005.г.

Нови Београд

Advertisements

О Katinac

"Можда је мене урођена самоувереност и склоност ка писању стављала у супериорни положај и ја сам упорно провоцирао саговорнике желећи да од њих извучем све што ме занима. Када би требало да одговорим на питање вешто сам манипулисао речима, стварајући двосмисленост и недоумицу код саговорника. -Из приче "Како сам стигао у Фаркаждин" Мој животни мото: "ЈУЧЕ- НЕ ПОСТОЈИ, СУТРА- НЕИЗВЕСНО, ДАНАС- ЈЕДИНО ИЗВЕСНО!!!"
Овај унос је објављен под Uncategorized и означен са . Забележите сталну везу.

Једно реаговање на Кад нећу ја- нећеш ни ти

  1. Wojciech каже:

    Lopta je razbila TV.
    Navijam za loptu. 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s