Продужени боравак у школи…

Томислав Душановић Катинац

                                       Продужени боравак у школи

                                        или

                                       Привилегија богатих родитеља

Продужени боравак у основним школама је до почетка деведесетих година прошлога века функцинисао веома  квалитетно. Није то било тако давно! Похађали су га ученици од 1 до 4. разреда, и то првенствено они, чија су оба родитеља била запослена. Тадашњи систем је имао регресну скалу према којој се услуга плаћала, зависно од социјалног статуса родитеља. Услови за отварање продуженог боравка су били доста строги. Школа је морала да има кухињу и трпезарију, учионички простор, комплетно опремљен за рад и одмор.  Тај простор је морао бити у посебном крилу школског објекта, морао је бити изолован, аутономан. Организација рада је такође била вома строга. Ако се редовна настава одвијала у поподневној смени, долазак у продужени боравак је био обавезан до 7,00 сати, када следи доручак. Улазак и боравак родитеља из хигијенских и санитарних разлога, као ни других запослених осим учитеља и куварице- сервирке, није био дозвољен. Обавезна ужина је била око 10 сати, а ручак у 13,00 сати, после којег се одлази на наставу. Рад се одвијао према утврђеном распореду часова, који је поред индивидуалног  учења, подразумевао израду домаћих задатака, ванаставне активности и спортске активности.

Шта се данас дешава? Закон о основама система образовања и васпитања не зна за овај вид наставе, али ако школа пожели да га организује, омогућава јој се да испуњавањем формалних захтева, што и није тешко, то оствари. За то су, наравно, задужене Школске управе.

Шта је њима битно? Иницијатива савета родитеља, одлука школског одбора, сагласност наставничког већа и елаборат о образовно- васпитном раду продуженог боравка. Папирологија-најмањи проблем! А све битне ствари су, уствари,  небитне!

А успут, веома често, треба некоме учинити, некога упослити!

Простор, услови боравка деце у простору, е, то никога не интересује. Ту су често адаптиране, неусловне просторије у којима се одвија цео процес! Ту се учи, игра, раде домаћи задаци, слуша музика, гледа ТВ програм! Пратећи сајтове неких школа које организују продужени боравак, можете видети како школе у својим хвалисањима и позивању родитеља, поносно кажу да се у четири угла адаптиране учионице одвија бар седам активности! И сви могу све, и нико ником не смета! Не треба заборавити да група, најчешће хетерогена, има од 25 до 30 ученика.

Продужени боравак, и овако организован, углавном делује неорганизовано. Општа је појава да нема устаљеног распореда рада, а још мање квалитетног распореда. Родитељи се према продуженом боравку односе као према необавезној предшколској установи. Децу доводе и одводе према нахођењу, улазе у простор не обазирући се на остале учеснике, ћаскају са учитељем , па се стекне утисак да би и кафу попили. Али, морамо признати да ово није грешка родитеља, већ учитеља који ради у продуженом боравку, директора и психолошко- педагошке службе школе. Несинхрони долазак у продужени боравак, не да ремети процес рада и некакав распоред, уколико га има, већ не обезбеђује континуирани рад, рад свих на једном задатку. Ако неко пише домаћи задатак, а у исто време други слушају музику, играју „зуце“ или гласно уче песмицу- продужени боравак губи сваки смисао. Учитељ оваквој институцији није ни потребан!

Србија је сиромашна држава и једва налази средства за финасирање образовних установа. Али Србија је и држава која та, једва прикупљена средства, немилице расипа.

Зашто држава Србија мора и хоће да својим парама (нашим парама) чува децу запослених родитеља, бизнисмена, предузетника, политичара, богатих наследника, који често имају месечни приход као једна осредња школа за плате запослених!? Нама је хлеб основна намирница, али га купујемо, не добијамо га на поклон. Колико пара толико и музике, бар у кафани… А у држави Србији?  Ко у држави Србији може да објасни грађанима ову појаву?

Најава новог закона о безбедности деце узраста до 10 година, односно до завршетка првог циклуса образовања, који ће условити организовање продуженог боравка од 1 до 4. разреда, поставља многа питања, која траже озбиљне одговоре.

Познато је да се код нас, у последње време, манипулише безбедношћу деце- ученика. То је свима јасно! Наша деца су се, и још увек се, безбедно и срећно играју и крећу у својим микро срединама. Нема код нас нити американске крађе деце, нити аустралске, нити скандинавске! Ми још увек правимо децу, не поткрадамо се! Ми смо ипак честити и часни балканци, који своју децу негују, мазе, пазе, кад та „деца“ наврше и 50 и 60 и мало више година… Код нас: једном дете- вазда дете! Типични словенски сентимент!

Та, светска и европска (западна), небрига за дете и небезбедност се и нама намеће и ми морамо да је прихватимо и она кошта! И то доста!

И овде је реформа школства затајила! Опет данашњи „стручњаци“ не умеју да се осврну и виде како је стара српска школа функционисала! Наравно, по угледу на запад! Једносменски систем одвијања наставе, у два блока (види текст истог аутора: Како унапредити школу;  link: http://katinacwordpress.com/), преведено на српски: целодневна настава. Али ми ћемо лутати, ми нећемо дозволити себи да нешто урадимо „изпрве“! Зашто би било једноставно, ако може компликовано!? Поштујмо своју свест, свој менталитет, своју традицију, културу, а узмимо од света оно што је квалитетно, доказано, прагматично и оно ће се увек уклопити у систем, у наше вредности. Али потирући своје вредности, покушавајући да преиначимо себе (а то једноставно није могуће, генетски код се тако не мења) ми успоравамо промене, ми желимо да се вратимо у неповратно! Само још да то и схватимо!

Држава Србија мора да разграничи социјалне категорије, да зна коме шта припада, коме шта поклонити, а коме шта продати! Услуга продуженог боравка деце у школи се продаје. Она има цену- није обавезна. Ако је права, квалитетна! Ако желиш да ти школа чува дете док обрћеш капитал- делић тог капитала уложи у школу! Плати „чувара“!  И вук сит- и овце на броју!

А ево како изгледа „план рада“ у продуженом боравку, данас! Па

просудите!

 

Извод из плана рада:

ДЕЦЕМБАР 2011.
  • Укључивање у рад родитеља и заинтересованих наставника
  • Рад на стицању и унапређивању хигијенских навика
  • Слушање музике
  • Израда фигура од различитог материјала
  • Израда маски
  • Припреме за прославу Нове године
  • Уређење учионице
  • Прослава Нове године

                    Учење!  Коме то треба? Можда следеће године…

 

Advertisements

О Katinac

"Можда је мене урођена самоувереност и склоност ка писању стављала у супериорни положај и ја сам упорно провоцирао саговорнике желећи да од њих извучем све што ме занима. Када би требало да одговорим на питање вешто сам манипулисао речима, стварајући двосмисленост и недоумицу код саговорника. -Из приче "Како сам стигао у Фаркаждин" Мој животни мото: "ЈУЧЕ- НЕ ПОСТОЈИ, СУТРА- НЕИЗВЕСНО, ДАНАС- ЈЕДИНО ИЗВЕСНО!!!"
Овај унос је објављен под Uncategorized и означен са . Забележите сталну везу.

6 реаговања на Продужени боравак у школи…

  1. sofijaradojcin каже:

    Poštovani kolega,pročitala sam vaš tekst o produženom boravku. Ne mogu da komentarišem o tome kako je nekad bilo( do 90.godina), ali imam iskustvo kako sada radi. U mojoj školi produženi boravak je dobro organizovan i odlično radi. Učenje je obavezno, a ne kao što ste vi napisali “ Učenje! Kome to treba? Možda sledeće godine“. Pohadjaju ga učenici 1. i 2. razreda, a nekada smo imali do 4. i oko 250 učenika. Koleginice koje rade u produženom boravku, mnogo se trude da ostvare sve vaspitno- obrazovne zadatke, ali činjenica je, nisu poštovane od strane roditelja kako bi trebalo, više ih tretiraju kao vaspitačice, a ne učiteljice. O tome bi mogli još da pričamo, samo ne znam kako da se izborimo za bolji status u društvu, da nas, prosvetne radnike, shvate ozbiljno i uvide značaj obrazovanja.
    S poštovanjem,
    Sofija Radojčin

    • katinac каже:

      Драга Софија, хвала на пажњи и времену! Проблеме у школству покушавам да сагледавам са дистанце и у правом светлу! Било би ми драго да погледате и остале текстове посвећене проблемима у основном образовању.
      Очигледно се разликује приступ школи у Београду, Војводини и преосталом делу Србије!Поздрав, Томислав.

  2. Dragana каже:

    Потпуно се слажем са Софијом. Радила сам у продуженом боравку. Похађали су га ученици првог разреда. Деца нису имала пуно да раде домаћих задатака па сам, да бих испунила време, смишљала разне активности занимљиве деци. Чак сам припремала програме за приредбе, Учила сам их лепом писању…и још много тога. Али деца то нису могла да примене у пракси, све је остајало између зидова учионице. Учитељи који раде у продуженом боравку нису у могућности да остварују одређене резултате и налазе се у неравноправном положају у односу на учитеље који раде у настави. Деца су обожавала да долазе у продужени боравак, зато што их је ту чекало много интересантних ,едукативних игрица, музика, песма, ритмичке игре, глума, медаљончићи као награда…То нико није могао да види, а нарочито да вреднује. Барем је тако било у нашој школи.

    • katinac каже:

      Хвала, Драгана! Увек ме обрадује коментар људи из струке, ма какав био! Волео бих да знам из које си школе. Поздрав!

      • katinac каже:

        Не брини, Драгана!Сасвим је извесно да је продужени боиравак изгубио свој смисао. Наравно, основни кривци су неуки директори школа. На жалост, њима је тешко доказати суштину, њима боравак служи за подизање рејтинга и показивање лажне бриге о деци. Ти си у незавидној ситуацији, нит да ћутиш, нит да се жалиш! Чист је апсурд правити хетерогену групу од четири разреда, а о педагошким принципима и да не причамо!
        Драгана, прочитај и мој чланак „Сироти мали хрчки“, наравно, ако желиш! Пуно поздрава!

  3. Dragana каже:

    Сада радим у продуженом боравку у Карађорђеву под веома тешким условима! У трпезарији где деца ужинају одвија се продужени боравак. Немамо воду, имамо једну утичницу која служи за термоакомулациону пећ. У згради нема санитарног чвора, већ деца иду напоље. Замислите како ће бити када заснежи. То је један део проблема. Други део је тај што сам од пре две недеље почела да радим у боравку са групом1, 2, 3. и 4. разреда заједно. Никако да се организујем. Даћу вам један пример. Пре два дана ученици 2. и 4. разреда имали су да ураде за домаћи задатак из математике на три стране по 4 задатка (2.разр.) , Једну целу страну у уџбенику из математике (4. разр.). у свесци из математике 7. задатака (4. разр.), три задатка из математике 3. разред, Наставни листић из математике 1. разред.То је само из математике. Из српског 1. разред написати самостално реченице у свесци( раде комплексну методу), 2. разред једну страну у наставном листу и да препишу песмицу у свеску из лектире, 3. разред да препишу штиво са ћирилице латиничним словима, и на крају 4. разред да ураде у Наставном листу градивне придеве. Родитељи очекују од мене да њихова деца дођу кући са тачно урађеним домаћим задацима . Питам се ко би то могао да постигне. Време у боравку је протекло у изради домаћих задатака. Тај дан у боравку било је19 ученика. Сутрадан је дошло само 9. Деца у боравку морају да имају слободне активности, да се креативно изражавају по сопственом нахођењу, да се развија другарство, међусобна сарадња… Не знам да ли постоји неки колега који је у боравку радио са 4 разреда истовремено!?

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s