Без наслова

Томислав Душановић Катинац

Теби

Тихо корачам, назирем родни дом,

Магла, студен нека и ноћ се спрема…

У мени бол и лом,

Тргнем се стресем…

Зар желиш да ме нема?

Одлазак мој!

Све мени драго пред очима титра,

Смењују се сенке мени драгих лица

И однекуд, као јато птица

Нагрну мисли на тебе…

И негде далеко ја назирем себе,

Ко да ме је начас зауставило време,

Ко да све је стало!

И видим како корачам ка себи-

А управо- пришао сам Теби!

Негде код Јагодине, 24. новембра 2011.

Advertisements

О Katinac

"Можда је мене урођена самоувереност и склоност ка писању стављала у супериорни положај и ја сам упорно провоцирао саговорнике желећи да од њих извучем све што ме занима. Када би требало да одговорим на питање вешто сам манипулисао речима, стварајући двосмисленост и недоумицу код саговорника. -Из приче "Како сам стигао у Фаркаждин" Мој животни мото: "ЈУЧЕ- НЕ ПОСТОЈИ, СУТРА- НЕИЗВЕСНО, ДАНАС- ЈЕДИНО ИЗВЕСНО!!!"
Овај унос је објављен под Uncategorized и означен са . Забележите сталну везу.

2 реаговања на Без наслова

    • katinac каже:

      Миро, не знам да ли сте се бавили ОВСОМ (ЗОБИ). Јако ме интерсују његова својства, поготову у људској исхрани и као терапијском средству у очувању здравља. Биће ми задовољство да нешто Ваше прочитам на ову тему!
      P.S. Нешто не посећујете мој блог, а има шта да се прочита! Поздрав!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s