А у класалом житу као да су звезде просуте

Томислав Душановић Катинац

*  *  *

Звоне гласови к`о прапорци, к`о најфинија медена звона

Преливају се валовито тихо у недоглед низ долине

А у класалом житу као да су звезде просуте

То девојке овенчане булком и различком

У кошуљама ланеним

Срдаца устрепталих пламених

Песму заориле

Песме им пуне печали и горчине

И очас заличе на клетве љуте

Око заискри засузи крајичком

И прометне се погледом сненим

У времена она

Када су у крилу вољених

Ушушкане тихо збориле

Волим те

Звоне гласови к`о прапорци, к`о најфинија медена звона

Преливају се валовито тихо у недоглед низ долине

А у класалом житу као да су звезде просуте…

Advertisements

О Katinac

"Можда је мене урођена самоувереност и склоност ка писању стављала у супериорни положај и ја сам упорно провоцирао саговорнике желећи да од њих извучем све што ме занима. Када би требало да одговорим на питање вешто сам манипулисао речима, стварајући двосмисленост и недоумицу код саговорника. -Из приче "Како сам стигао у Фаркаждин" Мој животни мото: "ЈУЧЕ- НЕ ПОСТОЈИ, СУТРА- НЕИЗВЕСНО, ДАНАС- ЈЕДИНО ИЗВЕСНО!!!"
Овај унос је објављен под Uncategorized и означен са . Забележите сталну везу.

Једно реаговање на А у класалом житу као да су звезде просуте

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s