Млађе дете више кошта или…

Томислав Душановић Катинац

 

                                    Млађе дете- више кошта

или

  Храни дете па шаљи у школу…

 

Прича о бесплатном основном школовању, растерећењу родитеља у материјалном смислу, социјалном аспекту школе, одавно су пале у воду. У њих више не верују ни мала деца. Од давне четрдесет шесте прошлога века (прва револуционарна реформа школства) до данашњих дана, у школи се, када се ради о материјалном положају ученика- родитеља , суштински није ништа променило. Натурална давања с почетка педесетих година полако су замењивана чврстом валутом. Док је «пролетер» из педесетих морао да за школу одвоји две- три цепанице, килограм или два брашна или жита, мало пасуља и других домаћинских потрепштина, еволуција је начинила чуда- марка из деведесетих, а данас евро, сасвим поуздано одређују давања.

               Данашња обавезна бесплатна основна школа у трајању од осам година, а некада и неку дуже, у најоптималнијој рачуници ( не рачунајући обућу, гардеробу, школске торбе, обавезну ужину,  и све што иде уз то, наравно, без „мале матуре“ на крају школовања) за једну школску годину, по једном детету, родитеља кошта у просеку 25.900,00 динара у млађим разредима и 19.900,00 динара у старијим разредима, за непуних девет месеци школе.

             Ево математичке неминовности са најчешћим, просечним, параметрима:

 

                           Изласци………………….5   Х      300,00=     1.500,00 динара

                           Школа у природи……1   Х  15.000,00=   15.000,00 динара

                         *Екскурзија……………1    Х   9.000,00=     9.000,00 динара 

                          Уџбеници………………..1    Х   6.000,00=     6.000,00 динара

                          Књиге……………………..2    Х     300,00=         600,00 динара

                          Представе у школ…..3    Х     200,00=         600,00 динара

                          Штампа…………. …….1    Х     300,00=         300,00 динара

                          Осигурање………………1   Х      500,00=         500,00 динара

                          Уређење школе……….2    Х     200,00=          400,00 динара

                          Разни курсеви…………1    Х  1.000,00=       1.000,00 динара

 

            У к у п н о:………………….25.900,00 динара- млађе дете  (1- 4. разред)

                                                      19.900,00 динара- старије дете(5- 8. разред)

   *само старије дете

   Млађе месечно……2.878,00 динара   Старије месечно.. …..2.211,00 динара

               «Коштање школе» и све што је ишло уз то и такво коштање је константно, уз извесне варијације, у јавности, поготову међу родитељима школараца, одржавало напетост. Деведесете или «голе године» су показале праву виртуозност у убирању »намета на памет». Било је «светлих примера» учитеља и наставника који су својим ученицима чак и маглу продавали, кроз зимске чаролије, уз добре дневнице и провизије, које су премашивале и неколико месечних плата! Купљене румунске хемијске оловке «десет за динар», својим ђацима су продавали «једну за три», уз «обавезно». Чак и просечна дводневна екскурзија од данашњих 9.000,00 динара годинама одржава упросечени ниво, а најбаналнија калкулација коју може да направи и бака са пијачне тезге на «Зелењаку» , показује да цена не може да премаши 5.000,00 динара. Додуше, за разлику од баке, МП је испод жита провлачило тезу (и данас то ради!) о уговореним дневницама између школе и родитеља, које носе нејвећу хипотеку на цени, занемарујући важеће прописе који јасно и недвосмислено утврђују дневнице за службена путовања.

               Министарство просвете, па на крају и локална самоуправа, оличена у секретаријатима за образовање, морају да реагују рестриктивно, без разводњавања и минимизирања оваквих проблема, који, руку на срце, не могу да се припишу свим просветним радницима, али у сваком погледу остављају ружан жиг на целу делатност и много је времена потребно да се он избрише.

              Овом ружном жигу велики допринос даје и једна уобичајена и одомаћена појава, која преживљава вероватно само код нас- начин наплате у школи, односно прикупљање пара. МП, нити било која друга институција, како показује дугогодишња пракса, нису ништа учиниле, да се та радња одвија у легалним токовима- путем платног промета. Оваква, алтернативна, наплата, ружи целу делатност и потире вредности које, без сумње, она носи. И није залуд бес ојађених родитеља који имају једног, а камо ли више ђака у основној школи. Међутим, у нашем систему се очигледно неко руководи оном познатом крилатицом «Зашто једноставно, кад може компликовано», и она пролази, и ко зна до кад ће!? Можда «Ка` Ђекна»!

             У овом малом трошковнику су занемарени разнородни торбари и мешетари који школу користе као својеврсни базар, а ђака као најуреднијег платишу, јер  на «Учитељица је рекла…» мама и тата само могу да дреше кесу. Ништа мање! И ко зна до кад ће!?

 

Advertisements

О Katinac

"Можда је мене урођена самоувереност и склоност ка писању стављала у супериорни положај и ја сам упорно провоцирао саговорнике желећи да од њих извучем све што ме занима. Када би требало да одговорим на питање вешто сам манипулисао речима, стварајући двосмисленост и недоумицу код саговорника. -Из приче "Како сам стигао у Фаркаждин" Мој животни мото: "ЈУЧЕ- НЕ ПОСТОЈИ, СУТРА- НЕИЗВЕСНО, ДАНАС- ЈЕДИНО ИЗВЕСНО!!!"
Овај унос је објављен под Uncategorized. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s