Преступник и насилник- у школи

Томислав Душановић Катинац

 

Преступник и насилник- у школи

 

Модерно и практично у данашње време су веома ретки спојеви. А када се десе нису далеко од савршенства. Нажалост, у нашем образовно- васпитном систему све већи уплив има модерно (читај: помодно), просто преузето из туђе културе, туђег менталитета, туђе традиције, а савршени спојеви су права реткост. Већина наших реформатора система образовања се користи западним изворима, што наравно није погрешно, али је непотпуно. Приручнике и текстове које објаве преузимају из њихове праксе, неприлагођене  нашем културном наслеђу, нашој традицији и менталитету.

Итекако је потребно пратити кретања и  збивања у свим друштвеним сферама у целом свету, учити на туђим искуствима, била она добра или  лоша, како бисмо одредили себе, своје место и улогу у систему вредновања.

Поред већ одомаћених комуникацијских категорија (које већ прерастају у баналност), као: толеранција, ненасилна комуникација, полна и расна припадност, преступништо, насилништво, овде ћемо се осврнути на преступништво и насилништво у основној школи. Морамо се сложити да побројане категорије код већине просечних људи код нас изазива малу нелагодност, тихи отпор, подозривост, поготову када долазе из цивилизације у којој је човек имао другу вредност, где је уништење једне расе, једне културе доносило добробит другој.

При Министарству просвете од скора функционише Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања, који се, поред осталог, бави и превенцијом преступничког понашања у школама. Оформљени су школски тимови којима су основна подршка студенти факултета који се баве социо- културном проблематиком и промотери својих приручника који су углавном запослени у МП или његови сарадници. Све би било красно да је ово у функцији дате проблематике, а не суштог «тезгарења».

Вратимо се преступништву и насилништву. Мала просветина енциклопедија и Вуков речник преступ дефинишу као «теже кривично дело за које се не предвиђа смртна казна», а слична је ситуација и у осталим словенским језицима- у руском јзику, нпр. «преступление» значи злочин. Преступ, преступник, преступништво су свакако у речнику српског језика и присутни су у општој комуникацији, али школско законодавство у својој терминологији нема ових појмова. Закон о основној школи и Закон о основама система образовања и васпитања, као и подзаконска акта произишла из њих у делу Права, обавезе и одговорности ученика, односно Одговорност ученика, не оперишу појмом преступ, преступник, преступничко понашање већ одредницом повреда обавеза ученика, која може бити лакша и тежа.

 У чему је проблем? Да ли креатори образовне реформе површно и неодговорно прилазе теми или се потврђује теза «погледа преко плота у туђе двориште» па поистоветимо свој менталитет, културу и традицију са истим категоријама западне цивилизације.

Однос према детету, за наше поднебље емотиван, сентименталан, пун позитивног набоја, је у много чему специфичан- веома често комичан и некад досеже до граница апсурда! Наше дете има и 10 и 30 и 50 година!

  Дугогодишње праћење понашања деце основношколског узраста намеће одређене закључке и упућује првенствено на породицу, са свим њеним специфичностима, као основу за стварање и развој здраве личности. Дакле, породица је база у којој се ствара, формира и реализује личност детета.

              Деца из стабилних породица било ког образовног и социјалног профила, у којима владају хармонични односи, где је генерацијски однос флексибилан, хијерархијски ред природан, углавном нису конфликтне личности и у школи и ван ње се понашају у границама нормале.

            Насупрот њима, деца из породица нејасно дефинисаних односа, у којима нема поштовања и уважавања, родитељи су разведени или су у лошим међусобним односима, у којима је често присутан некакав облик порока (алкохол, дрога, проституција, непоштовање утврђених друштвених норми) имају изражено деструктивно понашање. Такво понашање се најчешће манифестује на часу, у односу према друговима, наставницима и уопште запосленима у школи у виду непослушности, физичког насртања на другове, закашњавање на наставу, самовољно напуштања часа, уништавање школске имовине, ситне крађе и уопште непоштовање правила понашања у школи. Ова деца чине отприлике 90% повреда обавеза ученика и против њих се воде дисциплински поступци, који, углавном немају очекиване резултате. Наиме, најтежа мера за повреде обавеза ученика је премештај у другу школу, која тешко може да се реализује. Укори наставничког већа, односно директора школе који повлаче незадовољавајуће владање, а које не утиче на успех ученика, су «давно проваљене форе» и ученици који их заслуже постају мали идоли у својим школама.

Школско законодавство, у склопу реформи, би морало да се позабави овим проблемом, да преиспита обавезност осмогодишњег  основног школовања и стави га у корелацију са даљим системом школовања и запошљавања.

Могуће варијанте су:

– обавезно шестогодишње школовање уз стицање елементарне писмености које би се надограђивало једногодишњим, односно двогодишњим специјалистичким курсевима (нека врста традиционалног  занатства),

-додатно (необавезно) двогодишње школовање за стицање основног образовања без којег не би могла да се упише средња школа.

Сва праћења  ученика у основној школи указују да непоштовање правила понашања постаје изразито после шестог разреда, а најчешће је то седми разред, што је опет у тесној вези са развојем детета, јер су овде пубертетске турбуленције најприсутније.

У целој овој проблеметици је неопходно направити разлику између девојчица и дечака. Док је код дечака понашање изражено углавном кроз грубост, вербалну и физичку, девојчице то чине доста суптилније и њихови «прекршаји» су најчешће изостајање са наставе, «бежање» са наставе и ретко се нађу на «оптуженичкој клупи» школског законодавства.

  Неадекватно понашање деце основношколског узраста никако не сме да се изједначи са преступништвом и насилништвом, корене таквог понашања најпре треба потражити у породици и процесуирати их кроз породицу, максимално инсистирати на кућном, породичном васпитању и здравој породици уопште. Наше дете треба ослободити претеране, понекад болесне родитељске брижности која има тенденцију да поведе у ирационално, пружити му услове за максималну самосталност у узрастним границама, како физичку, тако и менталну.

  Живот око нас то најбоље показује!

                                                                     Томислав Душановић Катинац

Advertisements

О Katinac

"Можда је мене урођена самоувереност и склоност ка писању стављала у супериорни положај и ја сам упорно провоцирао саговорнике желећи да од њих извучем све што ме занима. Када би требало да одговорим на питање вешто сам манипулисао речима, стварајући двосмисленост и недоумицу код саговорника. -Из приче "Како сам стигао у Фаркаждин" Мој животни мото: "ЈУЧЕ- НЕ ПОСТОЈИ, СУТРА- НЕИЗВЕСНО, ДАНАС- ЈЕДИНО ИЗВЕСНО!!!"
Овај унос је објављен под Uncategorized. Забележите сталну везу.

Једно реаговање на Преступник и насилник- у школи

  1. agroekonomija каже:

    Tema ovoga članka je bila, a i danas je aktuelna. Bilo bi dobro da ga pročitaju svi roditelji.
    Veoma lepo pišete. Pozdrav!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s